Seosko turističko domaćinstvo „Nedođija”, iako udaljeno svega oko 2 km od centra Apatina, ušuškano je na obronku šume Kurjačice koju čini 12 hektara mirisnog bagrema. Ovaj raj za ljubitelje prirode nastao je spontano i s puno ljubavi, a što ga čini zaista posebnim.
„Cela priča je krenula kada su naši blizanci napunili tri godine. Pozvali su nas da spašavamo Petra Pana od kapetana Kuke. Bila je zima. Supruga sprema večeru, ja u trpezariji se dosađujem i deca me zovu da idemo u Nedođiju. Kažem Vesni, svojoj ženi, hajde da napravimo Nedođiju. Iako je u početku mislila da se šalim, shvatila je na kraju da sam ozbiljan i tad krećemo na putovanje u potrazi za Nedođijom. Obišli smo mnogo mesta u opštini Apatin, u okolini, na Fruškoj gori, sve u potrazi za nekim prostorom koji bi nam omogućio početak, a onda, u šetnji šumom Kurjačicom, vidimo ovaj deo grada, za koji nismo ni znali da uopšte postoji. Ubrzo posle toga, supruga vidi na internetu da se ovde prodaje mala kuća, kupujemo je 2017. godine i tada sve počinje”, saznajemo od Saše Aćimovića, vlasnika ovog seoskog domaćinstva.
Iako ih je pratilo niz nepredviđenih okolnosti, počevši od loše procene majstora kad su se upustili u radove, preko pandemije i drugih problema, Saša i Vesna uspeli su da stvore pravu pravcatu čaroliju za svoju decu, sebe i goste koji se na prvi pogled zaljubljuju u „Nedođiju” čim u nju kroče.
„Nakon svih problema na koje smo nailazili, morali smo da se zadužimo u banci da bismo naš prostor doveli u funkcionalno stanje avgusta meseca 2019. godine. Ali isplatilo se. Sada možemo prihvatiti do 50 ljudi kada su proslave u pitanju. Napravili smo veliko igralište sa potrebnim mobilijarom za decu, ognjište i letnjikovac, ukrasno jezerce, u donjem delu kuće imamo jednu sobu, kuhinju i logistiku, te veliko kupatilo (muška, ženska i tuš kabina), na spratu je lepa terasa za goste, dve dvokrevetne sobe sa jednim kupatilom, a ideja je dalje da napravimo još jedne stepenice i još jedno kupatilo, čime bismo dobili dva apartmana”, priča Aćimović.
Iako ih je pandemija omela u planovima da počnu odmah raditi, prošle godine konačno kreću, najpre od malih proslava za decu svojih prijatelja, a potom se priča nastavlja dalje razvijati.
„Inicijalna ideja i svi motivi su zapravo bila deca. To nam je prva ciljna grupa. Sve smo podredili njihovim potrebama, da budu malo više u prirodi, ali smo se trudili i da roditelji mogu uživati dok su im deca u lepom i bezbednom okruženju. Druga ciljna grupa su nam biciklisti. To su ljudi koji vole da borave u prirodi, a cikloturizam je u našim krajevima sve popularniji”, priča naš sagovornik.
Osim različitih vrsta dnevnih proslava i smeštaja, Nedođija pruža i lepe uslove za kamp, a kada su gastronomski specijaliteti u pitanju, porodica Aćimović može gostima ispuniti gotovo svaku želju.
„Moje dugogodišnje iskustvo u ugostiteljstvu učinilo je da se upoznam sa specijalitetima iz celog sveta, te gostima mogu izaći u susret šta god da zamisle. Ipak, mišljenja sam da ljudi koji dođu sa strane treba da probaju naša lokalna jela i pića. S tim u vezi, u osnovnoj ponudi su dva menija, riblji i mesni, sva jela koja se u našim krajevima pripremaju na tradicionalan način, bilo da se kuvaju u kotliću, da se peku na tanjirači, roštilju, ili da se pripremi sač, peka”, saznajemo od Saše.
Prema njegovim rečima, ono na šta takođe stavlja akcenat je kupovina namirnica i pića od lokalnih proizvođača.
„Moja je ideja da ako hoću da radim, moram da se naslonim na kolegu. Mali smo grad, moramo jedni druge da pomažemo, tako da sam nekog budućeg gosta video kao jednu osobu koju ću jako lepo animirati ako on spava ovde dve noći. Jedan dan mu priuštim apatinsku zabavu, recimo odvedem ga u Građansku kuću „Margita“, da čuje i vidi istoriju Apatina, odvedem ga na Dunav da vidi kako živimo sad, malo na Banju, malo skuvamo paprikaš, sviramo gitaru uz logorsku vatru, a sutra, npr. vinski put, ili Riđica ili Lipar kod Kule. Imamo komšiju Acu koji ima mali ribnjak, pa smo u situaciji da idemo sa gostima preko i upecamo sebi večeru. Ako mogu od komšije da kupim paradajz, sir, da upecam ribu, kupim prase, da tom gostu pokažem kako živimo, šta jedemo, šta pijemo”.
Od skoro, Aćimovići su počeli da se bave i pčelarstvom. Trenutno imaju 13 košnica, tu u bagremovoj šumi, med sa etiketom Nedođije, koji će takođe, nadaju se, uskoro moći ponuditi svojim gostima.
Na samom kraju, naša je topla preporuka da posetite ovo mesto nadomak Apatina i makar na kratko budete deo prave pravcate čarolije.
