Roštilj u prirodi, parada ili protesti – sve su ovo asocijacije na Prvi maj, međunarodni praznik rada, ljudima širom Evrope. Radnici koji su od drugog svetskog rata živeli u socijalističkom uređenju – Praznik rada su proslavljali paradama i roštiljem. U bivšim jugoslovenskim republikama na Zapadnom Balkanu – boravak u prirodi uz skaru je i dalje način obeležavanja 1. maja.
Prvi maj, poznat i kao Međunarodni praznik rada, predstavlja globalni dan solidarnosti radničkog pokreta. Ovaj praznik se obeležava širom sveta kao sećanje na važne događaje i dostignuća radničke borbe, posebno demonstracije u Čikagu 1886. godine.
Danas, Prvi maj predstavlja dan borbe za osnovna ljudska prava radnika, kao što su kraće radno vreme, veće plate i bolja zaštita na radu. Dok se u mnogim zemljama ova borba manifestuje kroz demonstracije.
U Evropskoj uniji, gde su radnički pokreti i sindikati još uvek jaki – Međunarodni praznik rada obeležava se demonstracijama koje imaju za cilj bolje radne uslove.
Prema podacima Eurostata, u Srbiji je, posle Turske, najduža radna nedelja koja traje u proseku 41,9 sati, dok je najduža radna nedelja u EU od Grčkoj i Rumuniji koje iznose 39,5, odnosno 39,1 sat. Najkraće se u EU radi u Holandiji, gde radna nedelja traje 30,8 sati, a u proseku se u EU radi 35,5 sati nedeljno.
Svi radnici u EU imaju osigurana minimalna prava koja se odnose na zdravlje i sigurnost na radu, jednakost polova, zaštitu od diskriminacije i zakon o radu. Ova prava su definisana zakonom EU-a i pojedinačne države članice su dužne da ga sprovode. To uključuje pravo na sigurno radno okruženje, jednaku mogućnost na poslu za žene i muškarce, zaštitu od diskriminacije na osnovu različitih ličnih karakteristika, kao i na prava povezana s ugovorima o radu i radnim uslovima.
Stanovnici članica EU imaju prava da rade i u nekoj od ostalih članica, pa je tako broj onih koji žive i rade van svoje zemlje – 10 miliona u dobi od 20 do 64 godine.
Kada je reč o radnim pravima, u Evropskoj komisiji je nedavno predložena direktiva za poboljšanje radnih uslova pripravnika u EU. Cilj je osigurati fer plate, inkluzivnost i kvalitet pripravničkih programa. Direktiva ima za cilj pravo na fer plate, pristup socijalnoj zaštiti, mentorstvu i pravedan pristup pripravništvu za sve.
Međutim, broj radnika sa specifičnim veštinama postaje sve ozbiljniji problem za poslodavce širom Evrope, što ilustruju različita istraživanja. Eurostat je izvestio da 54% malih i srednjih preduzeća u EU ima poteškoće u pronalaženju zaposlenih sa odgovarajućim veštinama.
Posebno izražen problem nedostatka veština primećen je u zemljama poput Irske, Velike Britanije, Španije i Francuske. Tehničari su među najtraženijim radnicima, ali se često suočavaju sa nedostatkom tehnički obučenog osoblja.
Glavni razlozi nedostatka radne snage su nedostatak kvalifikacija, veština ili iskustva kod kandidata. Investiranje u usavršavanje i prekvalifikaciju postaje sve važnije kako bi se rešio problem nedostatka veština.
Info:BIZLife
