Svetski dan čistog vazuha, po ekološkom kalendaru, obeležava se 3. novembra. Čak 95 % svetske populacije udiše vazduh koji ne zadovoljava normative i standarde propisane od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO). S tim u vezi, zagađenje vazduha predstavlja jedno od najvećih rizika po zdravlje ljudi.
Zbog čega dolazi do zagađenja
Glavni uzročnici zagađenja vazduha su industrija, termo-energetski sektor, saobraćaj, poljoprivreda, ali i individualna ložišta u zimskom periodu. Pokrajinski seketerijat za urbanizam i zaštitu životne sredine zagađenje vazduha meri na sedam mesta u Vojvodini, a u gradu Novom Sadu ih ima pet. Nadležne instance o zagađenju u Vojvodini mogu da govore samo u odnosu na podatke sa tih mernih stanica, tako prema poslednjem izveštaju Agenecije za zaštitu životne sredine u zoni Vojvodine vazduh je bio čist i neznatno zagađen. Javnost i struka smatraju da su ovi podaci rezultati nedovoljnog monitoringa kvaliteta vazduha i da bi stoga trebalo unaprediti merenja, kako bi podaci bili u potpunosti validni i verodostojni. A u javnosti je uvek prisutno i pitanje kako da se o stanju stvari građani najboljei najkvalitetnije informišu.
Jedno je sigurno: čim počene grejna sezona, priča o zagađenju vazduha je aktuelna. Možda je i ključ u toj rečenici, pričamo o tome samo kada krene zagađenje i kad je ono osetno ali i i vidljivo. Ono delimično zavisi i od vremenskih uslova i okolnosti, a puno zavisi i od nas samih. Istina je da gde god je prisutan urbani način života, postoji i zagađenje. Po toj logici, upravo je i najveće zagađenje u Vojvodini upravo u gradovima gde živi najveći broj ljudi i koji su najnaseljeniji.
Zdravstveni problemi
Institut za javno zdravlje prati monitoring kvaliteta vazduha na terotoriji cele Vojvodine i svakako on ima uticaj na zdravlje ljudi. Iako Novi Sad ima kvalitet vazduha prve kategorije, istraživanja Instituta pokazuju da on ipak doprinosi oboljevanju stanovnika od hronične opstruktivne bolesti pluća, bolesti srca i krvnih sudova mozga, a desetogodišnja izloženost građana Vojvodine ovakvom vazduhu povećava rizik od nastanka tumora pluća.
Međutim, takođe je interesntno i važno obratiti pažnju i na kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru. U zatvorenom prostoru provodimo više od osamdeset procenata vremena, pa bi u istraživanjima trebalo obratiti pažnju i na taj segment, mada za to ni na globalnom nivou ne postoje normativi i jasne granične vrednosti, već samo preporuke, jer su takva merenja teško izvodljiva i teško dokaziva.
Merenje kvaliteta vazduha
Svojevrsnu novinu u metodolgiji predstavlja aplikacija “xEco Vazduh” koju je predstavio njen tvorac Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke organizacije (NEA). Reč je o aplikaciji, koja u ovom trenutku prikuplja i obrađuje podatke sa više od 150 lokacija u Srbiji, kako sa stanica koje su u državnom, tako i sa stanica koje mere zagađenje vazduha u vlasništvu građana. Dake, ova aplikacija u realnom vremenu pokazuje koncentracije pet najopasnijih polutanata u vazduhu Srbije i rangira ih prema evropskom indeksu kvaliteta, koji koristi Evropska agencija za životnu sredinu.
“Sve aplikacije i izveštaji koriste podatke iz jedne mreže, državne mreže, ali se drugačije tumače. Dobar vazduh u suštini znači da ima nisko zagađenje, ali ne i da nema zagađenja. Problem je u kategorizaciji i nazivima tih kategorija koje se koriste. Takva tumačenja ne pokazuju dovoljno jasno podatke i šta je važno da znamo kada je reč o tim podacima, kao ni to da postoji stvaran problem sa kojim se treba ozbiljno baviti”, naglasio je Lekić.
U javnosti se sve više pominju i rang-liste po kojima je Beograd u nekoliko navrata bio na neslavnom prvom mestu u svetu po zagađenju vazduha. A kako je u drugim gradovima i mestima Vojvodine i Srbije, nedovoljno znamo.
Foto: https://play.google.com/store/apps/details?id=info.xeco.twa&hl=sr&gl=US
Pixabay
