Sirovina koja se koristi za dobijanje plastičnih materijala jeftinija je u odnosu na ostale i samim tim uslovila je njenu masovnu primenu. Kao prateća pojava koja se javlja prilikom bilo koje vrste proizvodnje je otpad, te je neminovno da usled povećanja proizvodnje plastičnih materijala raste i količina plastičnog otpada.
Ne(radno) vreme – uštimavanje održive zajednice
U okviru programskog luka “Dunavsko more” postavlja se pitanje odnosa čoveka i prirode, stavljajući akcenat na postojeće ekološke probleme i važnost očuvanja životne sredine u sklopu kojeg je razvijem projekat “Ne(radno) vreme – uštimavanje održive zajednice”. U okviru ovog jednonedeljnog programa radionica u trajanju od 25. do 31. jula na Štrandu, biće održana i radionica “Organizacija procesa rada – kako?” kojoj će posetioci moći da prisustvuju 26. jula u periodu od 17 do 19 časova.
Cilj ovog jednonedeljnog projekta je da posetiocima pruži mogućnost da se upoznaju sa svim delovima procesa prerade plastičnog otpada koji će biti skupljen direktno na Štrandu i njegovog daljeg pretvaranja u gotove proizvode.
Pored procesa prikupljanja, selekcije otpada i njegove dalje obrade, posetioci će imati priliku da prsustvuju i diskusiji o novom pristupu radu, tehnologiji i dizajnu, sa ciljem da se stanovništvo osvesti o važnosti prikupljanja i prerade otpada ali i pozove na angažovanje lokalne zajednice.
Plastika i životna sredina
Prilikom kupovine plastične ambalaže od manje važnosti velikom broju ljudi jeste koliko puta je moguće upotrebiti istu ambalažu, koju sigurno pre bacanja upotrebe bar još jednom. Svaka plastična ambalaža ima označen broj koji podrazumeva koliko je njena dalja upotreba dozvoljena. Najčešće korišćena je PET ambalaža koja se uglavnom označava brojem jedan što predstavlja preporuku za njeno korišćenje. S obzirom da je ova ambalaža lagana i prozračna, njeno korišćenje ne bi trebalo da predstavlja problem prilikom mogućnosti reciklaže.
Iako bi kratkoročno i možda praktično rešenje prestavljala upotreba jednokratne plastike, ona takođe ima negtivan uticaj na životnu sredinu, klimu ali i zdravlje ljudi. Proizvodnja plastike je u stalnom porastu, iako se s druge strane veoma mali broj reciklira ili spaljuje pretvarajući time između ostalog otpad u energiju. Veliki deo plastike završava na deponijama gde može proći i više od petsto godina pre nego što se razgradi, ispuštajući u međuvremenu štetne materije u zemljište i vodu. Sva plastika proizvedena i korišćena do sad, ostaće na deponijama zagađujući životnu sredinu čak i našim potomcima.
Tipovi plastike i njihova upotreba
Brojevi koji se nalaze na plastičnoj ambalaži pored preporuke za korišićenje, označavaju i različite plastične materijale korišćene u njihovoj proizvodnji.
Polietilen – tereftalat (PET ili PETE) je materijal koji se koristi u proizvodnji flaša za vodu i sokove. S obzirom na preporuku o jednokratnoj upotrebi, ova ambalaža se ne mora nužno reciklirati u celosti, već se čepovi ambalaže mogu donirati u sklopu akcija kao što je “Čep za hendikep”.
Polietilen visoke gustine (HDPE) i Polietilen niske gustine (LDPE)
Polietilen visoke gustine se najčešće upotrebljava kao ambalaža za deterdžente, s obzirom da se ova sredstva za higijenu ne pakuju u drugačijim ambalažama.
LDPE odnosno polietilen niske gustine se kao vrlo lagani materijal koristi za proizvodnju plastičnih kesa. Iako predstavljaju jedan od najlakših mogućnosti za transport kupljenje robe, proizvodnja plastičnih kesa podrazumeva korišćenje resursa poput nafte, gasa i uglja predstavljajući pored toga još jednu pretnju za životnu sredinu, što je bio razlog za potpunu zabranu korišćenja istih u pojedinim državama ili naplaćivanje korišćenja što je slučaj u Srbiji.
Polivinil – hlorid (V ili PVC)
Ovaj element sastavni je deo proizvodnje plastičnih flaša za ulje, folija kojima se oblaže hrana ali i vodovodnih cevi. Kako bi materijal bio lakši za upotrebu prilikom njegove izrade dodaje mu se DEHP, hemikalija koja ga čini fleksibilnijim koja može imati negativan uticaj na endokrini sistem ali je i potencijalno kancerogena, te se preporučuje što manja uporeba ovog plastičnog materijala.
Polipropilen (PP) i Polistrien (PS)
Polipropilen se, između ostalog, najčešće upotrebljava prilikom izrade ambalaže za sladolede ili jogurtskih čaša. Iako nije potencijalno štetan, kao i ostale vrste, ova plastike se teško razgrađuje, čineći je time idealnom za proces reciklaže. S druge strane, polistrien važi kao materijal koji se smatra potencijalno kancerogenim zbog mogućnosti da otpusti stiren koji se masovno koristi u proizvodnji.
Ostalo čine plastične mase koje uključuju polikarbonate (PC) ili poliaktide (PLA) odnosno plastične mase iz novih izvora napravljene od bilja sa višim sadržajem skroba koje su teže za reciklažu, ali se s druge strane mogu kompostirati
Proces reciklaže
U Srbiji je proces reciklaže u zaostatku u odnosu na neke evropske zemlje. Kod nas se reciklira oko 2% komunalnog otpada u odnosu na 27% plastičnog otpada. Iako ovo ne deluje kao nezadovoljavajući procent reciklaže, treba napomenuti i zabrinjavajući podatak da ostatak plastičnog smeća, odnosno 62% završi na rekama ili deponijama.
Ideja o ponovnoj upotrebi plastike javila se sedamdesetih godina prošlog veka pružajući mogućnost smanjenja dugotrajnog procesa razgradnje i ponovne upotrebe materijala, dobijanjem novih sirovina ili njihove upotrebe u službi energije. Kako bi se proces reciklaže globalizovao, na svetskom nivou utvrđene su oznake koje se moraju naći na ambalažama proizvoda kako bi upućivale na to od kojeg je materijala izdrađen.
U cilju zaštite životne sredine, zdravlja ljudi i dostizanju principa održivog upravljanja otpadom, prema podacima sa zvaničnog sajta Agencije za zaštitu životne sredine, u planu je formiranje pet vrsta infrastukturnih objekata na područiju Srbije u funkciji efikasnog upravljanja otpadom od kojih bi sedamnaest objekata trebalo predstavljati reciklažne centre.
Iako postoje međunarodni sporazumi za borbu protiv klimatskih promena i očuvanja životne sredine, trenutno ne postoji globalna inicijativa kojom bi se rešio problem zagađenja plastikom.
