Cilj aktivnosti u okviru kampanje je informisanje najšire populacije, a posebno dece i mladih, kao i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani…
Svetski dan hrane se obeležava 16. oktobra, na dan kada je Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) osnovana. Uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije se ovaj datum obeležava od 2001. godine. Institut za javno zdravlje Vojvodine takođe obeležava oktobar mesec pravilne ishrane.
Kampanja Oktobar – mesec pravilne ishrane je usmerena na edukaciju stanovništva o pravilnoj ishrani, kao jednom od najznačajnijih faktora u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti. Cilj aktivnosti u okviru kampanje je informisanje najšire populacije, a posebno dece i mladih, kao i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani. Ostvarivanje predviđenih aktivnosti moguće je komplementarnim angažovanjem zdravstvenih i obrazovnih ustanova, uz učešće zaposlenih, učenika i njihovih roditelja, medija (štampe, televizije, radija) društveno-humanitarnih, sportskih, rekreativnih, kulturnih i drugih organizacija i udruženja.
Ovogodišnja tema je „Unapređenje proizvodnje hrane = bolja ishrana = zdravija životna sredina = bolji kvalitet života: da ne ostavimo nikog iza sebe“.
Iz godine u godinu u oblasti proizvodnje hrane prisutni su novi izazovi, tehnologija proizvodnje se menja, klimatske promene utiču na kvalitet. Glavni cilj obeležavanja ovog dana je podizanje svesti i poziv na akciju celokupnog stanovništva na problem gladi u svetu sa jedne strane, kao i opterećenja društva bolestima zbog nedovoljne ili pak preobilne ishrane.
O čemu treba da vodimo računa?
Birajte lokalno proizvedenu hranu i tako podržite male poljoprivredne proizvođače. Jedite sezonske proizvode: neke namirnice se mogu nabaviti tokom čitave godine, ali su ukusniji i vredniji u sezoni u kojoj uspevaju.
Napravite spisak za kupovinu: kupite samo onoliko hrane koliko vam je zaista potrebno. Ukoliko ste u mogućnosti donirajte višak hrane humanitarnim organizacijama za one kojima je pomoć potrebna. Budite volonter i priključite se akcijama podele obroka najsiromašnijima. Iako milioni u svetu gladuju, svaka četvrta odrasla osoba u svetu ima prekomernu telesnu masu ili je gojazna.
Kada pripremate hranu iskoristite ono što imate u kući – budite kreativni. Kupljenu hranu čuvajte na odgovarajući način i vodite računa o roku trajanja.
Informišite se o pravilima za bezbednost hrane (održavajte higijenu, koristite ispravnu vodu i sveže namirnice, čuvajte hranu na bezbednim temperaturama, kuvajte dovoljno i odvojite sveže od kuvanog).
Manifestacije za građane
Domovi zdravlja širom Vojvodine organizuju manifestacije namenjene građanima, na kojoj će svi zainteresovani moći da prekontrolišu svoje zdravstveno stanje (visinu arterijskog pritiska, nivo šećera i masnoća u krvi, određivanje telesne mase i indeksa telesne mase, saveti stomatologa), kao i da obave informativni razgovor sa lekarom subspecijalistom za ishranu zdravih i bolesnih ljudi o osnovnim pravilima i greškama u ishrani, građani će i odgovoriti na anketu kako bi se proverilo koliko znaju o principima zdrave ishrane.
Kako se neke manifestacije održavaju u tržnim centrima logično je da će pažnja biti usmerena i na adolescente, sa posebnim osvrtom na gojaznost kod mladih.
Konkurs za najbolje likovne i literarne radove
I ove godine je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje raspisao konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana = zdravlje” sa ciljem podsticanja zdravstveno-vaspitnog rada u predškolskim ustanovama i školama na temu značaja ishrane za zdravlje.
Takođe, nakon završetka konkursa u planu je realizacija izložbe likovnih i literarnih radova učenika osnovnih škola i dece predškolskog uzrasta koji su učestvovali na nagradnom konkursu povodom kampanje Oktobar mesec pravilne ishrane.
Zaključak
Poslednjih decenija došlo je do promene u načinu ishrane koja se može pripisati urbanizaciji, demografskim i ekonomskim promenama. Nekada je način ishrane podrazumevao korišćenje hrane koja sezonski uspeva na određenoj teritoriji, a danas način ishrane podrazumeva unos hrane visoke energetske, ali male nutritivne vrednosti. U ishrani danas preovlađuju masnoće, šećeri, industrijski proizvedena hrana, meso, gotovi ili polugotovi proizvodi. Retko se sprema hrana kod kuće i sve više je obroka van kuće. Hrana se kupuje u supermarketima, naručuje se hrana za poneti i brza hrana. Zato nije ni čudo što je sve veći problem sa uhranjenošću i gojeznošću. I pored svih dostupnih informacija, očigledno da je potrebno još više povećavati svest o zdravoj ishrani i formirati ispravne stavove što se tiče pravilnih navika, naročito kod dece i mladih, ali i starijih osoba.
