Gotovo svakog dana mediji izveštavaju o slučajevima krađe ličnih podataka, provaljivanja šifara na društvenim mrežama, fišingu, pa čak i krađi identiteta, što na društvenim mrežama, što u običnom životu.
Zato mnogi postavljaju pitanje kako i na koji način građanin može da se zaštiti od ovakvih neželjenih i često, nekažnjenih akcija. Drugim rečima, koliko je važno edukovati građane da sami zaštite svoju privatnost neobjavljivanjem ličnih informacija na društvenim mrežama i drugde na internetu?
“Edukacije je od velikog značaja, jer naše ponašanje u onlajn okruženju utiče na našu ranjivost na povrede privatnosti. Međutim, čak i kada sami delimo podatke, to ne sme da oslobodi od odgovornosti one koji ih zloupotrebljavaju”, upozorava Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partnera Srbija.
Ona kaže da se kršenje prava na privatnost može desiti gotovo na svakom koraku, jer danas ne postoji oblast našeg života u kojoj nam neko ne traži, ili i bez naše saglasnosti, obrađuje naše podatke.
“To se ne odnosi samo na onlajn okruženje, već i na ono fizičko, pa su vidovi povreda različiti, a one nekada vidljive, a nekada manje primetne i suptilne”, ističe Toskić Cvetinović. “Na primer, često se suočavamo sa situacijom da nam različiti subjekti traže matični broj, iako za to nemaju pravni osnov. Sve više poslodavaca koristi različite metode nadzora nad zaposlenima, poput video nadzora s automatskim prepoznavanjem lica, koje su nesrazmerne i nesvrsishodne. Dešava se da naši medicinski kartoni nisu dovoljo zaštićeni, pa da njima imaju pristup neovlašćena lica. Gotovo sve veb stranice koriste tzv. kolačiće, koji omogućavaju praćenje našeg ponašanja na internetu, i veliki broj njih ne traži za to našu eksplicitnu saglasnost. Mediji neretko objavljuju privatne detalje o građanima, posebno žrtvama krivičnih dela.”
Poslednji primer je fotografija koja je “pomerila” društvene mreže. Naime, Dom zdravlja Niš oglasio se saopštenjem, pošto je na društvenim mrežama osvanula fotografija fotošopirane, neprimereno odevene ženske osobe, koja sedi za stolom u lekarskoj ordinaciji. Ispred nje je papirni karton, a na ekranu se vidi onlajn uvid u zdravstvene podatke pacijenta. Kako je rečeno u saopštenju, u pitanju je pacijentkinja koja je iskoristila nepažnju lekara, ušla u ordinaciju i napravila selfi. Time je ugrozila privatne podatke pacijenata, ali joj je, srećom, selfi bio važniji.
Ali kako da kao društvo odgovorimo na sve veći broj slučajeva narušavanja nečije privatnosti koje se slobodno može podvesti pod sajber zlostavljanje. Šta da radimo s maloletnicima koji vrše to nasilje i kako da zaštitimo njihove, takođe maloletne, žrtve?
“Mladi koji su čitav život uključeni u onlajn život, ali čak ni oni stariji, čini se da ne razumeju vezu između onlajn i oflajn ponašanja i interkacija. Zato je edukacija ključna, kako bismo uvideli da su posledice u onlajn okruženju vrlo osetne u našem realnom životu. Ako zlostavljanje poprima oblike nezakonitog ponašanja, ono mora biti sankcionisano, jer se i na taj način šalje poruka o ozbiljnosti povreda. Najbolji pristup ka građanima je edukacija i informisanje, ali deo toga treba da bude i jasna poruka sistema da su povrede kažnjive i da se za njih odgovara. Dokle god nemamo institucionalne odgovore na povrede, ni građani neće biti motivisani ni da postanu odgovorniji, niti da prijavljuju povrede nadležnima”, kaže naša sagovornica.
Izvor teksta: dnevnik.rs
Izvor fotografije: pixaboy.com
