Nakon tri industrijske revolucije koje je svet doživeo, uplivali smo i u četvrtu, kojoj smo savremenici. Kako je to definisao 2015. godine Klaus Švab, direktor Svetskog ekonomskog foruma, ona će potpuno ukinuti jaz između tehnologije i ljudi i uticaće na naš identite, na ono što radimo i ko smo.
Digitalna transformacija ili digitalizacija globalni je pojam, koji tako nije zaobišao ni Srbiju. Tiče se veštačke inteligencije, mašinskog učenja, interneta stvari, podataka, pametnih tehnologija i istih takvih gradova.
Prema najnovijem globalnom izveštaju Svetske banke, iz decembra prošle godine, koja uporedno prati napredak u oblasti digitalne transformacije javne uprave u 198 ekonomija sveta, Srbija se nalazi na 11. mestu na svetu, odnosno na 4. mestu u Evropi. Naša zemlja je na ubedljivo prvom mestu u regionu, ali i ispred Austrije, Španije, Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva, i mnogih drugih visoko razvijenih zemalja.
Srbija digitalizuje
Naša država je čak pokrenula i program širenja znanja iz oblasti digitalne transformacije „Srbija digitalizuje“. Za njega je zadužena Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
Sa četvrtom industrijskom revolucijom, digitalizacija postaje glavni katalizator inovacija, modernizacije, ekonomskog rasta, konkurentnosti i sveobuhvatnog društveno-ekonomskog napretka i razvoja. Vlada Republike Srbije prepoznala je značaj digitalizacije i razvoja elektronske uprave, što je doprinelo značajnom razvoju u ovoj oblasti u proteklih nekoliko godina. Digitalizacijom, kao jednim od prioriteta Vlade Republike Srbije, transformiše se način rada javne uprave i podiže se njena ekonomičnost, transparentnost i kvalitet rada – navode.
I zaista, elektronska uprava (eUprava) omogućila nam je da kažemo „zbogom“ čekanju u redovima, gužvama na šalterima ili pogrešnim brojevima telefona. Sada sve administrativne poslove možemo da obavimo komfornije, iz svog doma, kancelarije, ili čak u pokretu, putem mobilnih telefona.
Konkretno, to znači da možemo da rešimo poslove u vezi sa dokumentima, uverenjima, poslovima u vezi sa vrtićima, zdravstvenim osiguranjem, dostupne su usluge u vezi sa urbanizmom, finansijama i tako dalje.
Državni data centar
Kancelarija za IT i eUpravu uspostavila je i Državni data centar, koji je po tehničkim i bezbednosnim standardima jedan od najsavremenijih u regionu i u njemu je smeštena ključna informaciono-komunikaciona infrastruktura Republike Srbije. Nalazi se u Kragujevcu, otvoren je 2020. godine, a njegov zadatak je da omogući bržu, efikasniju i bezbedniju elektronsku upravu i da garantuje bezbednost podataka.
Naime, ovde su smešteni podaci i oprema različitih državnih institucija, među kojima su Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, Ministarstva poljoprivrede i mnogih drugih. U centru se nalazi opreme i podaci Кancelarije za IT i eUpravu, Državna Oracle cloud infrastruktura.
Pored smeštanja opreme državnih organa, pruža i usluga Državnog klauda – Government cloud.
U Kragujevcu su izgrađena, opremljena i puštena u rad dva objekta Državnog data centra, najsavremenijeg i najefikasnijeg centra za čuvanje podataka u regionu. Prvi objekat je namenjen, pored javne uprave, i komercijalnim korisnicima i njemu čuvanje svojih podataka i aplikacija pod komercijalnim uslovima danas poveravaju i velike svetske IT kompanije kao što su Oracle, IBM, Huawei – rekao je na konferenciji Smart eGovernment 2022 Milorad Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za IT i eUpravu.
Centar za digitalnu transformaciju
Digitalizacija nije samo proces transformacije društva i privrede u celini, već i neophodan preduslov opstanka kompanija na domaćem i globalnom tržištu. Primena savremenih i inovativnih tehnoloških rešenja, zasnovanih na IKT-u, danas je jedan od osnovnih instrumenata za podizanje konkurentnosti, produktivnosti i efikasnosti ekonomije u celini.
Zbog toga je privredna komora Srbije pokrenula Centar za digitalnu transformaciju (CDT), koji predstavlja projekat za digitalnu transformaciju poslovanja. Kako navode, on je glavna pokretačka snaga za koordinaciju i implementaciju digitalne transformacije u svim industrijama iz privatnog sektora, sa posebnim fokusom na mala i srednja preduzeća.
Rezultati istraživanja koje je CDT sproveo u saradnji sa Ipsos marketingom pokazuju da u oko jedne trećine preduzeća ne postoji inicijativa po pitanju digitalne transformacije poslovnih procesa i više od polovine preduzeća nema planove za buduće projekte digitalne transformacije.
Prepoznat je značaj i pozitivni uticaj digitalne transformacije, najviše u uslugama, a najmanje u poljoprivredi. Zaključci su da prvi koraci u digitalnoj transformaciji u Srbiji moraju biti edukativni – navedeno je na sajtu CDT-a.
Jedan od prvih koraka ka uspostavljanju modela podrške digitalnoj transformaciji je stvaranje mreže konsultanata sa znanjem i iskustvom u procesima u vezi sa digitalnom transformacijom celokupnog poslovanja.
Njihova znanja, iskustvo i kontakti biće na raspolaganju kompanijama koje budu bile zainteresovane za digitalnu transformaciju poslovanja – dodaje se.
IKT sektor najuspešnija izvozna privredna grana Srbije
IKT sektor najuspešnija je izvozna privredna grana Srbije, sa daleko najvećim izvoznim suficitom i sa rastom od preko sedam puta u poslednjih 10 godina.
Izvoz usluga je prošle godine dostigao vrednost od preko 2,6 milijardi evra, što je rast za oko 40% u odnosu na proteklu godinu, a suficit je bio preko 1,5 milijardi evra.
IKT sektor je generisao polovinu od ukupnog broja novih radnih mesta 2021. godine u našoj zemlji, odnosno, svaka druga prilika za zaposlenje bila je u ovom sektoru. Ostvaren je i jedan od najvećih porasta broja zaposlenih u IКT sektoru u Evropi, sa rastom od preko 50% u odnosu na 2016. godinu.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović zaključio je prilikom sastanka sa privrednom delegacijom Vlade SAD i predstavnicima američkih kompanija, da uspeh Srbije u razvoju IKT sektora jasno pokazuje promenu na tržištu rada i pomeranje ka ekonomiji zasnovanoj na inovacijama.
