Povraćaj više ili pogrešno uplaćenog poreza u Srbiji jedno je od osnovnih prava poreskih obveznika, ali ono što mnoge firme često ne znaju jeste da to pravo zastareva. Kako objašnjavaju iz Vizija računovodstva, pravo na povraćaj poreza u praksi ima svoje rokove koji se jasno propisuju Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji Republike Srbije.
Ako uplatite više poreza nego što je trebalo ili ste greškom izvršili uplatu na pogrešan poreski račun, imate pravo da podnesete zahtev za povraćaj tih sredstava. Poreska uprava je dužna da vaš zahtev obradi u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva. Iako na prvi pogled deluje jednostavno, u praksi postoji važno pravilo koje ne smete zanemariti.
Kada nastupa zastarelost prava na povraćaj poreza?
Rok za ostvarivanje prava na povraćaj poreza nije neograničen. Prema važećim propisima, to pravo zastareva nakon pet godina. Važno je znati da se ovaj rok ne računa od dana uplate, već od 1. januara naredne godine nakon one u kojoj je pravo na povraćaj nastalo.
Na primer, ako je pogrešna uplata izvršena u septembru 2020. godine, rok za povraćaj ne počinje da teče tada, već od 1. januara 2021. godine. Pet godina od tog datuma je 31. decembar 2025. godine. Nakon toga, Poreska uprava donosi rešenje kojim konstatuje zastarelost prava, što znači da povraćaj više nije moguć, bez obzira na to što su ta sredstva nesporno vaša.
Šta se dešava kada prođe rok za povraćaj?
Ako kao obveznik ne reagujete u zakonskom roku, izgubili ste pravo na ta sredstva. Poreska uprava tada ne razmatra osnovanost zahteva, već se poziva na zakonsku zastarelost i odbija zahtev. To praktično znači da, iako je novac uplaćen bez osnova, više vam ne pripada jer ste zakasnili sa podnošenjem zahteva.
Najčešće greške koje firme prave
Kako ističu u Vizija računovodstvu, najveći problem u praksi je što firme često zanemaruju ili odlažu ove procedure, pogotovo kada je reč o manjim iznosima ili starijim greškama. U situacijama kada se krajem godine radi usklađivanje, firme se iznenade kada saznaju da je za povraćaj nekih uplata rok već istekao.
Još jedna česta greška je što se povraćaj meša sa preknjižavanjem obaveza. Povraćaj podrazumeva vraćanje novca, dok preknjižavanje znači premeštanje već uplaćenih sredstava na drugu poresku obavezu. I jedno i drugo ima rok zastarelosti, ali u praksi je najkritičniji upravo povraćaj.
Kako se pravilno podnosi zahtev za povraćaj?
Zahtev se podnosi nadležnoj filijali Poreske uprave i mora sadržati sve relevantne podatke:
- Poreski identifikacioni broj (PIB)
- Naziv i sedište firme
- Iznos koji se potražuje
- Osnov povraćaja (previše uplaćen porez, pogrešan poziv na broj i sl.)
- Dokaz o izvršenoj uplati
Ukoliko je zahtev potpun i osnovan, Poreska uprava je dužna da donese rešenje u roku od 15 dana. Novac se vraća na račun sa kog je uplata izvršena.
Preknjižavanje, povraćaj, refundacija – ne ostavljajte za poslednji trenutak
Iz Vizija računovodstva podsećaju da su teme kao što su preknjižavanje, povraćaj i refundacija oblasti koje ne treba zanemarivati ni odlagati. Redovno praćenje poreskih uplata i obaveza, kao i provera stanja na poreskom kartonu, može vam uštedeti ne samo novac već i vreme, ali i nerviranje zbog zakasnelih zahteva.
Pravovremena reakcija je ključna jer računovodstvo, kako naglašavaju iz Vizije, nije samo puko vođenje evidencije, već sistem koji vam daje sigurnost da nijedan dinar vašeg novca neće biti izgubljen zbog proceduralnih grešaka ili propuštenih rokova.
Vodite računa o rokovima – novac vam pripada samo dok ne istekne pravo
Pravo na povraćaj poreza jeste vaše zakonsko pravo, ali samo ako ga ostvarite u predviđenom roku. Nakon toga, to pravo nepovratno prestaje. Ako niste sigurni da li vam nešto pripada, najbolje je da to proverite na vreme.
Poreski propisi su jasni, ali ne opraštaju kašnjenje. Zato je važno imati računovodstveni tim koji vas na vreme upozori, reaguje umesto vas i zaštiti vaša sredstva.
U računovodstvu, kao i u životu, tačnost i pravovremenost čine razliku.
