Transferne cene su cene koje se koriste u transakcijama između povezanih pravnih lica unutar iste kompanije ili grupacije. One predstavljaju finansijski iznos po kojem jedna poslovna jedinica prodaje robu, usluge ili nematerijalnu imovinu drugoj poslovnoj jedinici unutar iste korporacije.
Pravilno postavljanje transfernih cena može imati značajan uticaj na poresku optimizaciju, finansijsko izveštavanje i ukupnu profitabilnost kompanije, što ih čini važnim aspektom međunarodnog poslovanja.
Mnoge multinacionalne kompanije koriste transferne cene kao alat za optimizaciju poslovanja i smanjenje poreskih obaveza. Ovo se postiže preusmeravanjem dobiti u jurisdikcije sa povoljnijim poreskim uslovima. Tako, ako jedna poslovna jedinica posluje u zemlji sa visokim porezima, a druga u zemlji sa niskim porezima, premeštanjem profita kroz interne transakcije kompanija može smanjiti ukupno poresko opterećenje.
Regulativa transfernih cena u Srbiji
U Srbiji, transferne cene su strogo regulisane kako bi se sprečile poreske zloupotrebe. Poreska uprava zahteva da povezana lica posluju po principu “van dohvata ruke” (engl. arm’s length principle), što znači da cene u internim transakcijama moraju biti u skladu sa tržišnim uslovima. Kompanije su dužne da dostavljaju dokumentaciju o transfernim cenama koja opravdava iznose po kojima se transakcije obavljaju, a nepravilnosti mogu rezultirati kaznama i dodatnim poreskim obavezama.
Metode za određivanje transfernih cena
Postoji više metoda za određivanje transfernih cena, a najčešće korišćene su:
- Metoda uporedivih nekontrolisanih cena (CUP metoda) – poredi se cena identične robe ili usluge na otvorenom tržištu.
- Metoda dodatka na trošak (Cost Plus metoda) – zasniva se na troškovima proizvodnje uz određenu profitnu maržu.
- Metoda podele dobiti (Profit Split metoda) – koristi se za raspodelu ukupnog profita između povezanih lica na osnovu njihove uloge u kreiranju vrednosti.
Transferne cene i globalne kompanije
Velike multinacionalne korporacije poput Google-a, Apple-a i Amazona već decenijama koriste sofisticirane strategije transfernih cena kako bi optimizovale svoje poslovanje. Ove kompanije postavljaju intelektualnu svojinu u zemlje sa niskim porezima i time smanjuju svoju oporezivu dobit u zemljama sa visokom poreskom stopom. Ove prakse su izazvale pažnju poreskih vlasti globalno, što je dovelo do strožih propisa i inicijativa poput BEPS (Base Erosion and Profit Shifting) koje sprovodi OECD. Izazovi i budućnost transfernih cena
Transferne cene ostaju ključna tema u oblasti međunarodnog poslovanja i poreske regulative. Sa stalnim promenama u zakonodavstvu i pojačanom kontrolom poreskih organa, kompanije moraju biti oprezne pri definisanju svojih internih cena kako bi izbegle potencijalne sankcije. U budućnosti, očekuje se još veća transparentnost i međunarodna saradnja kako bi se sprečile poreske zloupotrebe i osiguralo fer poslovanje na globalnom nivou.
