Trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine započeo je 2018. godine, kada je tadašnji predsednik Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu u vrednosti od više milijardi dolara. Razlog? SAD je optuživala Kinu za nepoštene trgovinske prakse, krađu intelektualne svojine i ogroman trgovinski deficit.
Kina je brzo odgovorila kontramerama – uvodeći carine na američke proizvode poput soje, automobila i industrijskih mašina, što je uzdrmalo mnoge američke proizvođače, posebno u poljoprivredi i automobilskoj industriji.
Ključne posledice carinskog rata za globalnu ekonomiju
Trgovinski rat između ove dve najveće svetske ekonomije nije ostao lokalnog karaktera – njegovi efekti prelili su se na globalno tržište. Usled rasta carinskih stopa, došlo je do poskupljenja sirovina i proizvoda, poremećaja lanaca snabdevanja i pada poverenja investitora. Mnoge kompanije su počele da premeštaju proizvodnju iz Kine u druge zemlje jugoistočne Azije kako bi izbegle carinske barijere.
Tehnologija u središtu sukoba: Huawei i zabrane
Osim carina, rat se proširio i na tehnološki sektor. SAD je 2019. godine stavila kineski tehnološki gigant Huawei na crnu listu, zabranivši američkim kompanijama da sarađuju s njim bez posebne dozvole. Ovo je izazvalo novu dimenziju sukoba – tehnološku i bezbednosnu, s obzirom na tvrdnje Vašingtona da kineske kompanije predstavljaju bezbednosnu pretnju.
Da li je moguće primirje?
U januaru 2020. godine postignut je tzv. „Prvi deo“ trgovinskog sporazuma, kojim je Kina pristala da poveća uvoz američkih proizvoda, dok su SAD donekle smanjile određene carine. Međutim, mnoga ključna pitanja, poput subvencija kineskim državnim firmama i zaštite intelektualne svojine, ostala su nerešena.
Dolaskom Džozefa Bajdena na mesto predsednika, politika prema Kini se nije radikalno promenila – naprotiv, trgovinske i geopolitičke tenzije i dalje traju, uz nešto suptilniji ton.
Budućnost trgovinskih odnosa SAD i Kine
Iako direktna eskalacija trgovinskog rata trenutno nije u fokusu, trgovinske barijere i politička neslaganja i dalje duboko oblikuju odnose između dve sile. Pitanja poput kontrole nad strateškim resursima, veštačke inteligencije i energetske tranzicije dodatno komplikuju potencijalnu normalizaciju odnosa.
Stručnjaci smatraju da će svet narednih godina živeti u uslovima nove „ekonomske hladnoratovske“ dinamike, u kojoj će trgovina biti snažno politički obojena, a zemlje primorane da biraju strane.
