Specijalni rezervat prirode „Zasavica“ – blago prirode Vojvodine

Specijalni rezervat prirode „Zasavica“ nalazi se na području južne Vojvodine i severne Mačve, na teritorijama opština Sremska Mitrovica i Bogatić. Srce rezervata čini rečica Zasavica u dužini od 33 km sa pritokom Batar i u tom prostoru od 1.825 hektara plodne i očuvane zemlje dominiraju vodeni i močvarni ekosistemi sa delovima poplavnih livada i šuma. Zasavica je stavljena pod zaštitu odlukom Vlade Republike Srbije 1997. godine, a 1996. godine, nakon prvih istraživanja, već tada su pronađene veoma retke vrste iz sveta flore i faune. Za neke biljne i životinjske vrste, kao dom, ovo područje je možda poslednje mesto u Evropi.

Ovuda su tekle dve reke: Drina i Sava. Obe reke su vremenom napustile ovaj prostor, i sada je ovo močvara. Sava ovde jeste blizu, ali ova voda u Zasavici pripada reci Drini. Ovo su drinske vode koje podzemnim putem napajaju močvaru.

Prvi primerci izumrle biljke

U ovom fascinantnom rezervatu prirode utočište je pronašlo 680 biljnih vrsta. Među njima, najvažnija je jedna biljka, aldrovanda. To je biljka koja se 100 godina vodila kao izumrla vrsta u Srbiji. Ovaj period je trajao sve do 2005. godine, kada je Mihajlo Stanković, stručni saradnik-istraživač u Specijalnom rezervatu prirode “Zasavica” ovde pronašao prve primerke aldrovande, i za sada, Zasavica je jedino mesto u Srbiji gde ta biljka živi.
„Aldrovanda je vodena biljka koja pluta ispod same površine vode, i hvata sitne, male životinjice i tako sebi obezbeđuje hranu. Ovakve biljke mi često nazivamo biljke mesožderke, a u stvari, radi se o insektivornoj grupi biljaka“, pojašnjava Mihajlo Stanković. Riblji svet je takođe bogat. Dvadeset vrsta riba živi u Zasavici, a jedna među njima se posebno izdvaja, umbra. Pripada porodici Umbride koja u Evropi ima jednog jedinog predstavnika.

„Zasavica je jedno od tri lokaliteta u Srbiji gde možemo naći ovu ribu. To nisu velike ribe, najkrupnija među njima ima petnaest centimetara. Ono po čemu su prepoznatljive je da imaju mogućnost da koriste atmosferski kiseonik za disanje. Kada nivo vode dođe do kritične granice opstanka za ribe, ova riba se ukopava u blato, i korišćenjem atmosferskog kiseonika preživi ovaj nepovoljan period“, kaže Stanković, i dodaje da je 216 vrsta ptica registrovano dosad. „Ovde se gnezdi 111 vrsta ptica. Ističu se crna liska, ptica za koju bi mnogi rekli da je patka, a ona pripada porodici barskih koka. Dobro pliva, solidno roni, ali loše leti. Trinaesta je godina kako se ovde na tornju vizitorskog centra gnezde rode. Svake godine imaju po 2-3 mladunca, i dođu ovde u prvoj polovini marta, a između 10. i 15. avgusta kreću na put u severnu Afriku.”

Lastin let

Ovaj „poduhvat“ nije ništa u odnosu na jednu drugu pticu, a to je lasta. Ova ptičica, koja je teška svega 25 grama, prevali put između 13 i 15 hiljada kilometara. Kreće iz Evrope, prelazi Sredozemno more, Saharu, tropsku Afriku i stiže na krajnji jug afričke obale. Na tom putu se samo pet puta odmara. Ona je jedna od retkih ptica koja može da se hrani i pije vodu u letu. Dok leti, u letu hvata insekte, guta ih i nastavlja dalje. Ako je žedna, u letu iznad vodene površine donjom stranom kljuna zahvati vode koliko joj treba i nastavlja dalje“, kaže Mihajlo, i nastavlja sa novim informacijama. „Najveća ptica koju ovde možemo da vidimo je orao belorepan. To je ptica sa rasponom krila od preko 2,5 metra. Od njega je veća samo jedna ptica, beloglavi sup, sa rasponom krila preko 3 metra. Daleke 1894. godine, braća Dombrovski zabeležili su da se sup gnezdi u okolini Šapca. Na Zasavici, iznad pašnjaka, 2016. godine, zabeležen je boravak beloglavog supa u ovom delu Srbije posle toliko godina. Nekad se sup gnezdio na Obedskoj bari, Fruškoj gori i na pet lokacija uz Dunav, plus po kanjonima i klisurama južno od Beograda. Danas se beloglavi sup u celoj Srbiji gnezdi samo na tri lokacije. U kanjonu Uvca, kanjonu Trešnjice i kanjonu reke Mileševke“, kaže Mihajlo.

I dabar ovde ima svoje stanište

U Zasavicu je vraćena i jedna nestala vrsta, a to je dabar. Još 2004. godine iz Nemačke stiže 35 dabrova. Danas ih u rezervatu ima 110. Svima je ugrađen čip, tako da se telemetrijski prati njihovo kretanje preko satelita. Korišćenjem savremenih tehnologija, pojedinosti iz sveta dabrova nam postaju lako dostupne, a o njihovom kretanju.

„Zanimljivo je da je jedna porodica dabrova uzvodno Savom stigla do Bosne, a dve porodice idu nizvodno. Jedna je kod Šapca a druga kod Obrenovca. Na jugu stižu u Jadar i stižu u Drinu kod Zvornika. Podaci od pre dve godine govore da su stigli i u Moravu kod Svilajnca. Ova životinja je aktivna isključivo noću, od 22 sata uveče do 4 ujutru“, pojašnjava Mihajlo. „On je najveći glodar Evrope i Azije. Dugačak je jedan metar a težak trideset kilograma. Poznato je da dabar obara drveće. Kada obori drvo, pojede lišće, grane i koru, ali debele grane i stablo koristi za gradnju. Na Zasavici su dabrovi sagradili 12 brana. Najveća brana dugačka je 50 metara, 30 kubika drveta ugradili su u tu branu, i napravili su je za pet i po meseci.

Avantura za svakog

Panoramski pogled ka pašnjaku od 300 ha sa vrha vizitorskog tornja na obojen zeleno-žutim bojama najlepši i najširi deo toka Zasavice u blagom nakrivljenom luku, omeđenog trskom i belim i žutim lokvanjem, zasigurno predstavlja najviše snimljene kadrove sa mnogobrojnim „selfijima“. Da bi ugođaj bio potpun, iznajmljivanjem čamaca u rezervatu možete krenuti u sopstvena avanturistička istraživanja.

Srbija je prepuna mnogobrojnih „dragulja prirodnih lepota“ za koje ni sami nismo svesni da postoje u našem najbližem okruženju. Tek kada se otisnemo u sveprisutni digitalni prostor i virtuelno surfovanje po stotinama veb stranica o našoj zemlji, uviđamo da „tamo nešto ima lepo“. Prirodni „reset“ nije digitalni, njega treba doživeti!

“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva”

Foto: Miloš Ćirković