Saradnja sa civilnim društvom na izradi zakona, uz unapređenje razumevanja uloge nevladinih organizacija i efikasnije korišćenje ekspertize ovog sektora, važne su za kreiranje efikasnih mera i javnih politika. Međutim, iako dijalog sa državom postoji, većina organizacija se ne oseća dovoljno uključeno, iako bi sve želele da rade na reformama, pokazala je nova anketa stavova privrede, civilnog i javnog sektora o javno-privatnom dijalogu u Srbiji, koju je sproveo NALED na indikativnom uzorku.
Prema rečima direktora Smart Kolektiva i člana Savetodavnog odbora NALED-a Nevena Marinovića, učešće organizacija civilnog društva (OCD) u kreiranju zakona, važno je i zato što one predstavljaju specifične grupe građana – mlade, manjine i druge ranjive kategorije, koje bi bez njihovog učešća ostale zanemarene. Ipak, da se dijalog poboljšao u poslednjih godinu dana, smatra svega 30% anketiranih organizacija, a da je potrebno unaprediti saradnju sa njima, navodi i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije.
– Pozitivno je što se, u poređenju sa istraživanjem iz 2021, povećao udeo organizacija koje su bile uključene u zakonodavne aktivnosti i da 75% ispitanika navodi da je sarađivalo sa resornim organima, najčešće kroz komentarisanje nacrta zakona i učešće u radnim grupama za izradu propisa. Ipak, važno je reći da se i u onim procesima koji uključuju OCD, stiče utisak da se to radi više zbog ispunjavanja forme – istakao je Marinović.
Istraživanje, takođe, pokazuje da su se predstavnici OCD resornim organima u prethodnoj godini uglavnom obraćali mejlom, kako bi dobili uvid u informacije od javnog značaja, što ukazuje na nedostatak poverenja i saradnje. Kako bi se unapredila komunikacija, organizacije najpre navode da je potrebno jačanje transparentnosti i traže veću odgovornost institucija za kvalitet ovog procesa, dok predstavnici javnog sektora podvlače i jačanje internih kapaciteta za vođenje dijaloga.
– Institucije bi, pre svega, trebalo da redovno informišu udruženja o ključnim aktivnostima i blagovremeno ih uključuju u kreiranje politika. To ne znači da ih samo obaveste i na kraju odbace dostavljene predloge, nego da zaista iskoriste znanja, kapacitete i dobre sugestije. S druge strane, civilno društvo mora da ostane istrajno i da izlazi sa konkretnim rešenjima, jer obe strane nose odgovornost za uspostavljanje bolje saradnje. Na kraju, propisi koji nastaju kroz dijalog poput Zakona o socijalnom preduzetništvu i programa razvoja ovog sektora koji je u pripremi, imaju mnogo veće šanse da budu sprovedeni u praksi i podržani od strane celog društva – zaključuje Marinović.
Od institucija koje su formirale radne grupe, 43% ističe da je redovno u njihov rad uključivalo predstavnike privrede i civilnog sektora, a 38% je to činilo nešto ređe. Takođe, tri četvrtine predstavnika institucija navodi da stavove privrede i civilnog sektora uglavnom uzima u obzir prilikom donošenja i izmena propisa. Da može bolje, potvrđuju i podaci poslednjeg Regulatornog indeksa Srbije, prema kojem su u 2022. javne rasprave i konsultacije održane su za svaki drugi zakon od značaja za privredu, a nacrti su bili dostupni u dve trećine slučajeva.
U Srbiji je aktivno oko 36.500 udruženja, tj. postoji jedna organizacija na 180 građana, a dominantno se bave oblastima zaštite ljudskih prava, životne sredine, ekonomskog razvoja, demokratije i evrointegracija. Posmatrano prema broju stanovnika, među zemljama regiona u broju osnovanih OCD – prednjači Hrvatska sa nešto više od 51.500 (jedno udruženje na 83 građana), u BiH je registrovano oko 25.500 (jedno udruženje na 125 građana), a u Crnoj Gori više od 6.100 (jedno udruženje na 100 građana).
Info: Srpska ekonomija
