Svetski dan prevencije samoubistva se obeležava 10. septembra svake godine na inicijativu Međunarodne asocijacije za prevenciju samoubistva a uz podršku Svetske zdravstvene organizacije. Cilj obeležavanja jeste da se skrene pažnja javnosti na samoubistvo kao drugi uzrok prerane smrti posle sabraćajnih nesreća.
Samoubistvo ili suicid je aktivni ili pasivni autodestruktivni čin u kojem čovek svesno i namerno oduzima sebi život iz različitih motiva. U autodestruktivna ponašanja se, osim samoubistva, ubrajaju i pokušaj samoubistva, planiranje ili samo razmišljanje o samoubistvu i sve vrste samopovređivanja. Ono je jedan od retkih fenomena koji je potpuno oslobođe, polnih, rasnih, kulturoloških, vrednosnih, vremenskih i uzrasnih granica i zato mu moramo pristupiti zajedničkim snagama.
Po broju samoubistava Srbija zauzima vrlo visoko 13. mesto u svetu. U našoj zemlji na 100.000 stanovnika, život sebi oduzme 14 ljudi. Posebno je zabrinjavajuće stanje u Vojvodini, u kojoj je stopa samoubistva dostigla 30 na 100.000 stanovnika u poslednjih 10 godina. To znači da se na svakih 17 sati dogodi po jedno samoubistvo. Ovakav crni bilans godinama je bio najizraženiji na krajnjem severu Bačke, u Subotici. Epidemija suicida, međutim, poslednjih godina sve je učestalija i u Novom Sadu.
Iako na prvi pogled svako samoubistvo izgleda kao duboko lični čin, uništavajući svoj život samoubica dovodi u pitanje temeljnu vrednost društva, što ovu pojavu čini društvenom devijacijom i socijalnim problemom zbog masovnosti i zbog uzroka i posledica koje imaju duboko socijalno značenje.
Zato se nekad kaže da ne postoje samoubistava, već samo ubistava. Jer, uvek je neko ili nešto, nekog ubio ili ubilo. Povećanom broju samoubistava kako kod nas tako i u svetu doprinosi pandemija. Ubija nas mnogo toga, od egzistencijalne krize do poremećenog sistema vrednosti. Ljudi su duboko nesrećni a nemaju kome da se obrate ili se stide da traže pomoć.
Veoma često možemo da se neko ubio. Poslednjih dana svi mediji pišu da se poznati biznismen i direktor jedne od najmoćnijih firmi u svetu ubio skočivši sa zgrade.
Prema Međunarodnoj organizaciji rada, 57% svih građana sveta starijih od 15 godina je zaposleno, što znači da često provodimo više vremena radeći nego sa svojim porodicama. Zato naša radna mesta imaju ogroman potencijal da obezbede strukturu podrške našem mentalnom zdravlju. Radne kolege su često u poziciji ne samo da primete promene u ponašanju ili raspoloženju nekoga ko možda ima samoubilačke misli. Štaviše, samoubilačka smrt radnog kolege ostavlja trajni uticaj na koji je malo menadžera spremno da odgovori.
Prema podacima o samoubistvima na radnom mestu, uočava se javljanje globalnih trendova. One industrije u kojima dominiraju muškarci (građevinarstvo, rudarstvo, poljoprivreda, stočarstvo, javna bezbednost, prva pomoć, proizvodnja i transpor), često imaju stope samoubistava znatno iznad nacionalnih proseka za njihovu zemlju. Zanimanja u medicini kao što su lekari, veterinari, medicinske sestre, babice i bolničari, takođe, imaju povećan rizik. Ljudi koji rade u medijima ili se bave kreativnim zanimanjima, takođe, pokazuju povećan rizik od samoubistva.
Svetske kompanije sve više preduzimaju mere kako bi prevencija samoubistava postala prioritet zdravlja i bezbednosti njihovih radnika. Neke zemlje kao što su SAD, Australija, Kanada i UK imaju standarde ili vodiče za prevenciju samoubistava na radnom mestu.
Podizanjem svesti javnosti o sucidu kao fenomenu, kao pojavi koja se ne tiče samo pojedinca, već društva u celini možete spasiti nečiji život.
Istraživanja su pokazala da oko 80% ljudi koji izvrše samoubistvo neko vreme pre toga pokazuju neke od sledećih znakova: promene ličnosti (tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni), promene ponašanja (ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled), promene u spavanju (preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more) i promene u navikama ishrane (nemaju apetita i slabe, ili se teše hranom).
Prevenciji samoubistva osim rođaka i prijatelja mogu da doprinesu radnici zdravstvene i socijalne zaštite, istraživači, nastavnici, policija, novinari, volonteri.
„Stvaranje nade kroz akciju“ je trogodišnja tema Svetskog dana prevencije samoubistava od 2021. do 2023. godine. Ova tema je podsetnik da postoji alternativa samoubistvu i ima za cilj da podstakne poverenje i svetlost u svima nama.
Stvarajući nadu kroz akciju, signalizira se ljudima koji imaju samoubilačke misli da postoji nada i da ima onih kojima je stalo i žele da pomognu. Bez obzira koliko male bile, ovakve akcije mogu pružiti nadu onima koji se bore. Na taj način se važnost postavljanja prevencije samoubistava kao prioritetnog programa javnog zdravlja od strane zemalja, posebno tamo gde su pristup uslugama mentalnog zdravlja i dostupnost intervencija zasnovanih na dokazima već niski. Šireći ovu poruku i akcije tokom tri godine, možemo kreirati društvo u kojem ljudi uvek daju ljudima razlog za život.
Cilj akcije povodom dana prevencije samoubistva je prilika da se ljudi širom sveta ujedine i preduzmu mere, kao što su adekvatno lečenje osoba s mentalnim oboljenjima, briga o osobama koje su pokušale samoubistvo, kao i umereniji medijski izveštaji o tom pitanju. Da akcije daju rezultate ukazuje podatak da je stopa samoubistava poslednjih godina manja.
„Srce“ – Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva” već 31 godinu pruža emotivnu podršku osobama u krizi i radi na prevenciji samoubistva.
Putem telefonskog broja 0800-300-303, imejla i četa na sajtu volonteri i volonterke Centra „Srce“ svakodnevno pružaju podršku onima koji im se obrate.
Ukoliko ste iz Novog Sada i okoline dođite u 14h, na plato ispred Spensa da pričamo o tome jer prevencija je stvar svih nas.
