Dok je u Srbiji korišćenje otpada za dobijanje energije tek u povoju, zemlje Evropske unije ovakva postrojenja već odavno koriste. Svedoci smo da je sve više otpada na deponijama, kao i u prirodi – tako da je spaljivanje otpada u 21. veku jedan od načina kako da se količine smanje, ali i da se iskoristi njegova energetska vrednost. Na kraju krajeva, korišćenje otpada u energetske svrhe jeste legitiman element hijerarhije upravljanja otpadom.
Donedavno najveća neuređena deponija u Evropi – Vinča dobila je sasvim nov izgled. Umesto da se, kao što se to radi već decenijama, samo gomila otpad – od njega će se dobijati energija. U novom postrojenju počelo je spaljivanje otpada, s tim da će od juna raditi punim kapacitetom. Obaveza Grada Beograda je da unapredi sistem reciklaže, jer se sada reciklira svega dva odsto komunalnog otpada (!).
Kako funkcioniše sistem od otpada do energije?
Svakog dana, u Vinču stiže oko 600 kamiona komunalnog otpada. Tu je već naslagano više od deset miliona tona otpada. Deponija, koja je postala svojevrsna ekološka bomba, biće sanirana i prekrivena zelenilom. U novom postrojenju će se spaljivati 340.000 tona otpada godišnje na temperaturi od 800 stepeni.
Postrojenje u Vinči obuhvata termoelektranu, toplanu na komunalni otpad i postrojenje za dobijanje električne i toplotne energije iz deponijskog gasa. Sagorevanjem se proizvode 30,24 megavata struje i 56,5 megavati toplotne energije. Dobijena toplotna energija se, u vidu tople vode za daljinsko grejanje, isporučuje Beogradskim elektranama, dok se električna energija predaje „Elektroprivredi Srbije” po subvencionisanoj tarifi.
Termičkom preradom tone otpada može da se dobije 1,5 do dve tone pare niskog pritiska, odnosno može da se proizvede od 300 do 350 kilovat-sati električne energije. Inače, po energetskoj vrednosti tona komunalnog otpada odgovara masi od 150 do 250 kilograma ekstralakog goriva.
Primena najsavremenije tehnologije
Termički tretman otpada izaziva i danas bojazan kod stanovništva, uglavnom zbog potencijalnih emisija zagađujućih komponenti u vazduh, ali pravilna izgradnja i upotreba u skladu sa propisima, garantuju zanemarljiv uticaj na zdravlje i životnu sredinu. Iz “Beo čista energija”, jednog od partnera na projektu upravljanja otpadom u Beogradu, navode da je primenjen najsavremeniji sistem za prečišćavanje dimnih gasova, koji je usklađen sa najstrožim evropskim propisima.
Inače, ovaj projekat predstavlja dugoočekivano rešenje za jedan od najvećih izazova sa kojima se Beograd suočio u oblasti upravljanja otpadom.
Autor teksta: Maja Pavlica
Foto: www.bcenergy.rs
