Danas smo konstantno bombardovani medijskim porukama: od vesti, preko društvenih mreža, do zabavnih sadržaja, ubeđivani smo šta je dobro za nas, šta da mislimo i u šta da verujemo. Šum informacija u današnjem medijskom prostoru, ali i uopšte u svakodnevnom životu može biti zastrašujuć. Sa toliko dostupnih informacija, običnom čoveku je teško da proceni šta je ustvari istina, a šta ne.
Tu dolazimo do koncepta medijske pismenosti. Medijska pismenost je sposobnost da se pristupa, analizira, vrednuje, kreira i deluje koristeći sve oblike komunikacija. Ona je neophodna za svakoga ko želi da bude informisan i angažovan građanin u današnjem modernom svetu.
Šta možemo kada smo medijski pismeni? Možemo biti kritički mislioci, te možemo prepoznati kada neko pokušava da nas slaže, ubedi, emotivno uceni, kada na nama primenjuju logičke greške i stereotipe. Možemo odlučnije i pametnije da donesemo važne odluke u društvenoj, ekonomskoj ili političkoj sferi. Možemo razumeti moć medija – posebno to kako mediji mogu da utiču na naše misli i verovanja, te stoga i da bolje selektiramo informacije koje konzumiramo i da budemo manje podložni manipulacijama. Najzad, medijska pismenost nam pomaže da budemo kreativniji, da iskoristimo današnje dostupne medijske prostore, posebno one onlajn, da bismo lakše preneli svoje ideje i poruke, te da tako budemo više angažovani u društvenom životu svog mesta i svoje zemlje.
Društvene mreže igraju ogromnu ulogu u našim životima. One su način da se povežemo sa prijateljima, porodicom i kolegama, da budemo informisani o aktuelnim događajima, da se zabavimo i da se izrazimo. Međutim, mreže mogu biti i ogromno polje za manipulaciju. Stoga je medijska pismenost u toj sferi još važnija, kako bismo mogli da prepoznamo predrasude, dezinformacije, neverodostojne informacije i uopšteno kako bismo kritički preisipitivali stvarnost.
To je nešto čemu treba da se učimo od malih nogu, od prvog kontakta sa medijskim sadržajima. Nažalost, u školama se to obično radi kroz fakultativne i izborne predmete, koje, zbog svoje neobaveznosti, đaci i ne shvataju previše ozbiljno. Osim Građanskog vaspitanja, od pre nekoliko godina u programima srednjih škola nalazi se i izborni predmet “Jezik, mediji i kultura”, koji ima za cilj da doprinese unapređenju komunikacijskih veština i razvoju medijske kulture, uključujući i razmatranje uticaja medija, značaja informacija i njihovih izvora, prepoznavanje primera manipulacije i diskriminacije, kao i odgovoran odnos prema medijskim porukama. Još uvek je rano da se proceni uticaj ovog predmeta. Što se tiče akademskog bavljenja medijskom pismenošću, u celoj Vojvodini za to je osposobljena samo jedna univerzitetska katedra – ona za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Raznolikost informacija koja je svima na raspolaganju može biti i blagoslov i prokletstvo. S jedne strane, ona nam daje priliku da učimo o širokom spektru tema i da budemo izloženi različitim perspektivama. S druge strane, može biti teško znati šta je istina, a šta nije. Zbog toga je važno da budemo u stanju da kritički procenimo informacije koje konzumiramo. Postajući medijski pismeni, postajemo i bolji građani.
“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”
