Sombor je grad zapadno Bačkog okruga koji ima tradiciju najzelenijeg grada u Srbiji, a ovaj epitet je nosio i u SFRJ. Poznat je po svojoj zanimljivoj istoriji, kulturi i očuvanoj prirodi, ali i Grad sa veoma bogatom prirodnom okolinom, drvoredima, parkovima i zelenim površinama sa dugom i zanimljivom tradicijom.
Zeleni Venecijaner sa stablima iz Misisipija
Sombor je poznat po širokim i dobro očuvanim drvoredima koji se prostiru duž ulica, te je grad dobio nadimak „Zeleni Venecijaner“.
Ozelenjavanje grada počelo je još osamdesetih godina 18. veka, ali najveći talas ozelenjavanja bio je krajem 19. i početkom 20. veka zahvaljujući zalaganju mladog gradonačelnika dr Bene Čihaša. Epitet zelene oaze Sombor je dobio nakon što je 1903. godine odlučeno da se zelenilo obnovi mladicama bođoša (koprivića) – lisnato stablo koje potiče iz doline Misisipija. Stabla koja su stara sada 120 godina prečnika su od 80 do 100 centimetara i visoka preko 20 metara.
Mnoge somborske ulice su kao zeleni tuneli koje pravi ovo drvo i zaista je jedan od prepoznatljivih znamenja grada. Sombor se ponosi svojim širokim, dobro očuvanim drvoredima koji se prostiru duž bulevara i ulica. U proleće kada stabla procvetaju, čitava paleta boja oživljavaju grad i šetnja predstavlja pravo zadovoljstvo.
Sa preko 20.000 stabala drveća Sombor je proglašen najzelenijim gradom u Evropi.
Lepo uređeni parkovi
Sombor ima nekoliko lepo uređenih i očuvanih parkova, koji pružaju mesto za rekreaciju, šetnju i opuštanje.
Prvi gradski park posađen je pored železničke stanice početkom sedamdesetih godina XIX veka, a krajem XIX veka posađen je i park oko zdanja Županje.
Među zasađenim mladicama najviše je bilo stabala bođoša (koprivića) i platana, kao i sofore, lipe i divljeg kestena, kao i drveće tise, a kasnije su ovde zabeležene 32 vrste drveta, među kojima se izdvajaju još ginko, jela, smrča, crni i beli bor, kleka, tuja, breza, bagrem, javor, mleč, zova itd., a od žbunastih vrsta žutika, mahonija, pajasmin, kerija, jorgovan, kalina itd.
Sada ljubitelji prirode mogu uživati u jedinstvenom iskustvu u hladu stogodišnjeg drveća, šetati stazama okruženih cvećem ili se opustiti na klupama.
Ekološka svest somboraca
Somborci su svesni važnosti očuvanja prirode i često učestvuju u ekološkim inicijativama i akcijama, reciklažnim kampanjama. Takođe i grad ulaže napore u zaštiti životne sredine kroz različite programe reciklaže, upravljanja otpadom i očuvanja prirodnih staništa.
Projekti usmereni na poboljšanje energetske efikasnosti poboljšavaju zaštitu životne sredine, pa su tako ove godine su takođe dodeljena bespovratna sredstva za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama i unapređenje termotehničkog sistema putem ugradnje kalorimetra, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelja toplote na teritoriji grada Sombora, dok je prošle godine Grad sufinansirao zamenu spoljnih prozora i vrata, termičku izolaciju zidova, izolaciju krovnog pokrivača, nabavku i instalaciju kotlova za grejanje, zamenu ili ugradnju nove cevne mreže i radijatora, nabavku i ugradnju toplotnih pumpi i nabavku i ugradnju solarnih kolektora za grejanje potrošne vode.
Takođe na više lokacija u Somoru i okolini uklonjene su divlje deponije, a iz Gradskog veća apeluju da se ne stvaraju divlje deponije koje ugrožavaju bezbednost i zdravlje ljudi, biljaka i životinja, već da se koriste usluge Javnog komunalnog preduzeća.
Prirodne lepote i kulturna baština
Kulturna baština Sombora dodatno obogaćuje njegovu reputaciju. Kroz kulturne manifestacije, umetničke događaje i promociju tradicije, grad se povezuje sa svojim korenima, naglašavajući važnost očuvanja identiteta u savremenom okruženju.
Sombor je grad koji je savršeno mesto za sve ljubitelje lova i ribolova, zbog očuvanih šumskih i rečnih površina i izuzetnog bogatstva raznim vrstama divljači.
Šume somborske opštine spadaju među najzanimljivije lovačke lokacije u Vojvodini, a možemo reći i u Srbiji. Pojedinačan ili grupni lov, u močvarnim ili suvim šumama, ili možda kilometrima dug otvoreni lov na nepreglednim vojvođanskim njivama i pustarama je nešto po čemu se ističe somborska opština.
U gradu i okolini je i veliki broj vodenih površina: Bajski kanal, Veliki bački kanala, Kanal Dunav-Tisa-Dunav, koje su savršene za pecaroše.
Moramo istaći i specijalni rezervat prirode Bačko Podunavlje koji je upisan u Svetsku listu rezervata biosfere, jer predstavlja jedno od najočuvanijih ritsko-močvarnih prostora kroz čitav tok Dunava. Ovaj predeo poseduje plavne šume, ade, rukavce, peščane obale. U njoj se nalaze retke vrste flore i faune.
Priznanje posvećenosti očuvanju prirode
Na kraju kao što možemo da primetimo titula najzelenijeg grada nije dodeljena samo na osnovu kvantiteta zelenih površina, već kao priznanje posvećenosti očuvanju prirode i harmoničnom suživotu između ljudi i okoline.
Dakle, Sombor nije samo grad sa zelenim pejzažima već i živim duhom očuvanja prirode. Njegova predanost ekološkim vrednostima, bogata zelena infrastruktura i harmoničan odnos između ljudi i prirode čine ga pravom zelenom oazom Srbije.
“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”
Foto: www.sombor.rs
