Medijska pismenost obuhvata različite aspekte vezane za medije, informacije i digitalne tehnologije. Ona podrazumeva skup znanja, veština i sposobnosti koje omogućavaju pojedincima da kritički razumeju, procenjuju, analiziraju i stvaraju medijske poruke i sadržaje.
Medijska pismenost predstavlja značajan aspekt modernog društva, jer omogućava građanima da kritički razmišljaju o informacijama koje konzumiraju putem različitih medijskih kanala. Ove osobe su sposobne da procenjuju izvore informacija, prepoznaju lažnih vesti, razumeju medijske tehnologije i alatke i učestvuju u digitalnom okruženju na odgovoran način.
Razvijanje kritičke misli važno je za svako društvo, a kritički mediji igraju važnu ulogu u podsticanju medijske pismenosti i informisanosti građana. Oni treba da pruže objektivne, temeljne i raznovrsne informacije, podržavaju slobodu medija i promovišu otvorenu debatu i kritičko razmišljanje. Kako bi se osiguralo postojanje kritičkih medija, važno je podsticati medijsko obrazovanje, promovisati transparentnost medija i podržavati novinarsku nezavisnost.
Šta je sve značajno za ostvarivanje medijske pismenosti na visokom nivou?
Na prvom mestu su edukacija i obrazovanje. Efikasna medijska pismenost počinje od rane faze obrazovanja. Škole i univerziteti imaju ključnu ulogu u pružanju obrazovnih programa i resursa koji razvijaju kritičko razmišljanje, analitičke veštine i sposobnost procene medijskih sadržaja.
Zatim sledi kritičko razmišljanje. Podsticanje kritičkog razmišljanja omogućava pojedincima da postavljaju pitanja, bolje razumeju namere autora medijskih sadržaja, prepoznaju potencijalne pristrasnosti i razlikuju činjenice od mišljenja.
Značajno je i prepoznavanje lažnih vesti. Medijski pismeni ljudi mogu prepoznati lažne vesti i dezinformacije. Oni razumeju kako se šire dezinformacije putem društvenih mreža i drugih kanala i imaju strategije za proveru informacija pre nego što ih prihvate ili dalje dele.
Da bi bili medijski pismeni, ljudi moraju razumeti kako funkcionišu različite medijske tehnologije i platforme. To obuhvata digitalne uređaje, društvene mreže, algoritme pretraživača i druge digitalne alatke.
Medijski pismeni pojedinci analiziraju medijske sadržaje poput vesti, reklama, filmova i TV programa. Prepoznaju retoriku i razumeju kako medijski jezik i vizualna sredstva mogu uticati na percepciju i emocije.
Visok nivo medijske pismenosti podrazumeva razumevanje etičkih pitanja u medijskom okruženju, uključujući poštovanje autorskih prava, privatnosti i druge etičke standarde u korišćenju i deljenju medijskih sadržaja.
Dostupnost različitim izvorima informacija i medijskim sadržajima omogućava građanima da steknu širu sliku o različitim perspektivama i temama, čime se podstiče kritičko razmišljanje i informisanost.
Razumevanje važnosti slobode medija i demokratskog društva pomaže građanima da prepoznaju ulogu medija u društvu i shvate značaj medijskih sloboda.
Sombor ima dobre preduslove za održavanje medijske pismenosti na visokom nivou, s obzirom na svoju tradiciju, međutim mnogo je izazova na tom putu.
Ko su osetljive kategorije u Somboru što se tiče medijske pismenosti?
Posebno osetljive kategorije su grupe koje su izložene različitim izazovima u razumevanju, pristupu i kritičkom tumačenju medijskih sadržaja, ne samo u Somboru već i generalno u drugim mestima.
Tu se ubrajaju deca i tinejdžeri koji su izloženi većem riziku od zloupotrebe informacija ili digitalnog razumevanja; stariji ljudi koji su slabije upućeni u digitalne tehnologije i često su podložniji prevarama na internetu i dezinformacijama; manje obrazovani mogu imati poteškoće u tumačenju kompleksnih medijskih sadržaja i prepoznavanju lažnih vesti; osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom mogu naići na prepreke u pristupu medijskim sadržajima; pripadnici manjinskih grupa ili zajednica mogu biti podređeni u medijskim izveštajima ili im je otežan pristup medijskim sadržajima na njihovom maternjem jeziku.
Ove grupe mogu imati manje prilika ili resursa da steknu potrebne veštine za efikasno upravljanje informacijama i medijima, stoga treba uključiti u napore za poboljšanje medijske pismenosti kako bi se osnažile i zaštitile od potencijalnih negativnih uticaja medijskih sadržaja.
Zaključak
Da bi se medijska pismenost održala na visokom nivou, potrebna je kontinuirana podrška i angažman, kako od obrazovnih institucija, tako i od medijskih organizacija, vlade i civilnog društva.
Potrebna je veća podrška nezavisnim medijima u Somboru koji kreiraju kritičko mišljenje, ali oni se suočavaju se s mnogo izazova, pre svega finanskijskih, pa su često primorani da koriste konkursna sredstva kako bi preživeli, dok svoj budžet dopunjuju i kroz marketinške aktivnosti.
“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”
