Prema podacima istraživanja, u Srbiji je trenutno aktivno preko 600 startapa, preko 8 aktivnih razvojnih centara, koji zapošljavaju hiljade ljudi.
Srpski startapi prikupili su preko 325 miliona evra investicija, što ukazuje na zrelost i potencijal ekosistema, izlažu podaci The State of Adria Tech izveštaja koji je objavio Sillicon Gardens, slovenski VC fond.
Podaci izveštaja obuhvataju investicije za period 2021–2022, i zasniva se na „različitim izvorima, uključujući intervjue, crowdsourcing, i javno dostupne informacije”.
Prema njihovim podacima, u Srbiji je trenutno aktivno preko 600 startapa, preko 8 aktivnih razvojnih centara, koji zapošljavaju hiljade ljudi. U top 5 domaćih kompanija, izveštaj izdvaja HTEC, Tenderly, Tempus Finance, Connect The Dots i Flyaway.
Većina od 24 startapa koji su uzeli investiciju u ovom periodu razvija SaaS proizvod (78,3 odsto), dok su najzastupljenije Fintech, Enterprise software, marketinška i regruterska industrija.
U pogledu investicija, dominiraju VC fondovi, sa udelom u ukupnom broju investicija od čak 87,5 odsto. Međutim, u pogledu vrednosti samih investicija, VC fondovi imaju udeo od 52,9 odsto, dok 38,2 odsto pripada privatnom kapitalu.
Preko polovine svih zabeleženih investicija načinjeno je u pre-seed i seed fazi, dok je ostatak raspoređen na serije A, B, C i tzv. megaserije:
82 odsto investicija dolazi iz Sjedinjenih Država, i taj kapital otišao je u 42 odsto startapa, dok je na drugom mestu Evropska unija sa 16 odsto investicija po vrednosti, koje su raspodeljene na 38 odsto startapa.
Međutim, kako izveštaj navodi, većina tih investicija zaobilazi Srbiju. Prema zvaničnom sedištu, startapi se izdvajaju u tri grupe: Sjedinjene Države (25 odsto), Evropska unija (33 odsto) i Srbija (42 odsto), pri čemu startapi sa sedištem u Sjedinjenim Državama uzimaju najveći broj investicija (56 odsto), potom oni iz Srbije (28 odsto), i na kraju iz Evropske unije (15 odsto).
U poređenju sa ostatkom Adria regiona, slika izgleda drugačije, pa je tako Hrvatska na prvom mestu sa 1.86 milijardi evra raspoređenih na 88 investicija, potom Slovenija sa 1,25 milijardi i 209 investicija, te Srbija, sa 325 miliona evra i 24 investicije. Većinu rasta regiona predvode jednorozi, koji su učestvovali sa najvećim brojem investicija i koje izveštaj navodi kao pokretače ekosistema.
Treba imati u vidu da je trenutno istraživanje zasnovano na samo navedene tri zemlje, dok je u planu izrada izveštaja i poređenja ostalih balkanskih zemalja, čime bi se stekla potpunija slika o stanju tehnološkog sektora i startapa u regionu.
Što se metodologije tiče, istraživači su odlučili da startap podvedu pod određenu državu ukoliko je bar jedan od osnivača njen državljanin, a u slučajevima gde osnivači potiču iz više država koje su obuhvaćene izveštajem, gledalo se u kojoj zemlji se nalazi glavni deo tima.
Takođe, za raspodelu rundi investiranja korišćena je sledeća skala: Pre-seed (do milion evra), Seed (1–4 miliona), Serija A (4–15 miliona), Serija B (15–40 miliona), Serija C (40–100 miliona), Megaserija (preko 100 miliona evra). Više informacija o metodologiji, kao i celokupni podaci, dostupni su na sajtu.
Izvor: www.industrija.com
Foto: Freepik
