Opština Ruma uspešno se bori sa jednim od najvećih problema, a ujedno i najvećim ekološkim projektom – zatvaranjem, saniranjem i rekultivacijom gradske deponije. Ovde je, na lokaciju smeštenu tik uz magistralni put M21, vazdušnom linijom udaljene od centra grada ne više od dva kilometra, na dnevnom nivou stizalo i više od 150 kubika komunalnog otpada.
O ovoj temi govorilo se još 2015. godine, kada su predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine posetili Rumu. Na sastanku je zaključeno da je dugoročno i trajno rešenje za odlaganje smeća – regionalna deponija.
Gradska deponija konačno je zatvorena prošle godine u januaru, a uz nju i niz divljih deponija u opštini.
Jedan od žitelja Rume rekao je za RTS da je „izuzetno dobro što je zatvorena gradska deponija, koja ustvari i nije bila klasična deponija, jer nije ispunjavala uslove za deponiju“:
– Bili smo svedoci da je često bilo požara, pa je to ljudima koji žive u okolini pravilo problem, a dim je nekad dolazi i skroz do grada.
Višedecenijski problem odlaganja komunalnog otpada u Rumi rešen je priključivanjem ove opštine sistemu odlaganja otpada na regionalnu deponiju „Srem – Mačva“, a odgovornim pristupom zaštiti zivotne sredine započeo je proces koji se odvija u dve faze – prvo sanacije, a potom i rekultivacije deponije, koja je predstavljala veliku opasnost, kako za ekologiju, tako i za život i bezbednost ljudi, navedeno je na opštinskom sajtu.
Šta podrazumevaju radovi?
Opština je u martu ove godine raspisala tender za sanaciju i zatvaranje nesanitarne deponije čvrstog komunalnog otpada. Pojavio se samo jedan ponuđač, odnosno grupa privrednih subjekata iz Beograda kojoj je i dodeljen posao – BMD BAU doo i Lotex grupa. Ugovor vrednosti 252.378.802 bez PDV-a zaključen je u maju i traje devet meseci.
Prva faza radova, za koju je Ministarstvo izdvojilo finansijska sredstva od 200.342.070,51 dinara, a Opština Ruma 103.000.000 dinara, obuhvata ubrzano kontrolisano otplinjavanje deponijskog gasa, redistribuciju otpada koji se nalazi van granica ove parcele, kao i postavljanje sistema za termički tretman deponijskog gasa. Takođe, planirano je formiranje pristupnog puta ka deponiji i sabirnim stanicama, gde će se upravljati sistemom za sakupljanje i distribuciju deponijskog gasa do postrojenja za tretman.
U sklopu ove faze izgradiće se i obodni zemljani kanali za prikupljanje atmosferskih padavina, biće postavljena interna prekrivka preko deponije, te ograda i kapija kako bi ustpostavili kontrolisani ulaz i izlaz sa ove lokacije.
Druga, završna faza, planirana je za narednu 2024. godinu, kada će uslediti i ozelenjavanje prostora, sadnja trave, zimzelenog rastinja i druge vegetacije. Ministarstvo će izdvojiti iznos od 200.000.000 dinara, a Opština Ruma 118.135.720 dinara.
Posao vredan 300 miliona dinara
Lokalnoj samoupravi u ovom poslu podršku pruža Ministarstva zaštite zivotne sredine. Ono je za rešavanje ovog velikog ekološkog problema u Rumi samo u prvu fazu investiralo oko 200 miliona dinara. Radovi su su započeli u maju ove godine, a obuhvataju površinu od oko devet hektara.
Osim što je bila potrebna velika hrabrost i odlučnost da se građanima Rume i okolnih mesta promene navike, jer su koristili ovaj prostor preko 40 godina, organizovan je sistem transporta otpada, kupljena je dodatna oprema kako bi se modernizovao JP Komunalac i kako bi bilo omogućeno da se po evropskim standardima rešavaju ekološki problemi.
– Zato smo vrlo rado podržali rumski projekat i zajednički smo obezbedili gotovo 300 miliona dinara. Zaista Ruma ima odlučnost da rešava u potpunosti ekološke probleme i da sve te ružne slike, ozbiljno zagađenje zemljišta i aerozagađenje budu prošlost – poručila je ministarka Irena Vujović prilikom posete radova tokom juna.
Radilo se i na podizanju svesti građana, nabavljeni su dodatni kontejneri za svaku mesnu zajednicu, kako seosku, tako gradsku. Postavljeni su na mesta gde je to građanima odgovaralo, kako bi se sprečilo stvaranje ponovnih divljih deponija.
– Uložili smo preko 115 miliona dinara u mehanizaciju našeg JP Komunalac, kupili smo nove velike abrol kontejnere sa kamionima, autopodizače, sve ono što je bilo neophodno kako bi mogli da efikasno i što brze odvoze taj otpad od mesnih zajednica do regionalne deponije Srem-Mačva – izjavila je predsednice Opštine Ruma Aleksandre Ćirić.
Napravljen je i plan da se na godišnjem nivou na regionalnu deponiju odveze i deponuje oko 18.000 tona smeća.
Regionalna deponija „Srem-Mačva“
Regionalna deponija “Srem-Mačva” je komunalno preduzeće sa sedištem u Šapcu. Osnovano je 2011. godine na osnovu Sporazuma o saradnji u vezi sa formiranjem Regiona za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom između Šapca i Sremske Mitrovice iz 2006. godine.
Sporazumom je predviđeno da se regionalni sistem sastoji iz sanitarne deponije Jarak sa pratećom infrastrukturom, transfer stanice u Šapcu i postrojenja za separaciju otpada. Transfer stanica u Šapcu je prva isprojektovana i prva operativna transfer stanica u Srbiji.
Kako je navedno na sajtu euzatebe.rs, ova dva grada daju jedan od retkih primera saradnje u oblasti izgradnje komunalne infrastrukture u skladu sa propisima Evropske unije, koja je većim delom i finansirala izgradnju regionalne deponije.
EU je obezbedila preko pet miliona evra bespovratnih sredstava za realizaciju projekta regionalnog upravljanja čvrstim otpadom Sremska Mitrovica – Šabac, kroz Program podrške razvoju infrastrukture opština (MISP). Dodatna podrška obezbeđena je kroz program “EU Exchange 4“ koji sprovodi Stalna konferencija gradova i opština, a zajednički realizuju gradovi Sremska Mitrovica i Šabac.
Deponija “Srem-Mačva” obezbeđuje ekološko odlaganje otpada za vise od 200.000 građana. Godišnje na regionalnu deponiju u Sremskoj Mitrovici dođe više od 50.000 tona otpada, iz Šapca i iz Sremske Mitrovice i nešto malo otpada iz Bogatića, jer je Bogatić relativno mala opština. Tako da je od početka rada 2014. godine deponovano više od 350.000 tona otpada, podaci su iz juna prošle godine.
Plan upravljanja čvrstim otpadom imaće i dugotrajne pozitivne efekte na biodiverzitet područja oko reke Save.
