U današnjim uslovima ženama nije lako da usklade posao i porodicu, a ne smemo da zaboravimo da su u suštini najviše angažovane na neplaćenim kućnim poslovima, brizi o deci i domaćinstvu. I pored svih tih obaveza koje su „nevidljive“, sve veći broj žena se ipak odlučuje da zaplovi u preduzetničke vode.
Posmatrano globalno, žene se sve više prepoznaju kao ključni akteri u poslovnom svetu i preduzetništvu, te se promoviše jednakost polova i pruža podrška ženama koje žele da započnu sopstveni posao.
Na lokalnom nivou potrebno je još raditi na tome da se preduzetnice pre svega ekonomski osnaže kako bi se više odlučivale za sopstveni posao.
Povećanje broja inicijativa, programa obuke i finansijske podrške usmerenih ka ženama preduzetnicama, kao i promovisanje preduzetničkog duha, mogu uticati na povećanje broja žena koje se odlučuju na preduzetništvo u Rumi.
Na taj način se žene podstiču da se osnaže i budu zadovoljne i uspešne.
U kom procentu se žene odlučuju da postanu preduzetnice?
Prema podacima Agencije za privredne registre već nekoliko godina unazad je ista situacija. Кada je reč o udelu žena među preduzetnicima one su prisutne u 33,7%.
Najzastupljenije grane ženskog preduzetništva su u oblasti zanimanja poput: knjigovodstvenih agencija, prodavnica garderobe, frizerskih i kozmetičkih salona, apoteka, škole stranih jezika i dr., ali i onih privatnih poslovanja u sferi: marketinga, IT sektora, oblasti komunikacija i odnosa sa javnošću, bankarstva.
Iz dva razloga se žene odlučuju da se upuste u preduzetničku avanturu: preduzetnice koje ulaze u nove samostalne poslovne poduhvate i kreiraju sopstveni posao u želji za promenom, ovom tipu pripadaju obično one žene koje su ostvarile određene uspešne karijere u kompanijama.
Drugi tip su obično žene u dobi između 36 i 55 godina koje nisu uspele da pronađu posao na tržištu rada i koje su se zbog toga upustile u njima nedovoljno istražene preduzetničke sfere poslovanja.
Prvi tip preduzetnica ima mnogo veće šanse za uspeh, jer poseduju određena znanja o poslovnoj kulturi i tržištu, planiranju i organizovanju posla, dok je kod drugog tipa poslovanje rizično i održivost preduzeća upitna, jer se iz nužde odlučuju da budu preduzetnice.
Zbog toga je važno primenjivati određene strategije koje bi trebalo da svaka lokalna zajednica omogući kako bi svima povećali šanse za uspeh.
Sa kakvim izazovima se sreću preduzetnice?
Svakako veliki izazov prestavljaju ograničenja kada su u pitanju ekonomske prilike žena. Žene često susreću teže uslove za dobijanje kredita, investicija ili pristupa kapitalu u poređenju sa muškim preduzetnicima.
Stereotipi i predrasude o sposobnostima žena u preduzetništvu mogu ograničiti podršku, poverenje investitora, kupaca i poslovnih partnera.
Takođe, preduzetnice se često suočavaju sa izazovom balansiranja svojih profesionalnih obaveza s porodičnim i ličnim životom. Poslodavci prilikom zapošljavanja žena najpre razmišljaju o tome da će one u nekom trenutku otići na porodiljsko odsustvo, zbog čega se određeni procenat žena odlučuje da budu same sebi gazda.
Međutim, do nedavno majke preduzetnice nisu bile vidljive ni od strane državnih institucija što se tiče ostvarivanja prava ukoliko se odluče da rađaju. Verovatno jer se na preduzetništvo kao na nešto gde su samo muškarci prisutni, a zanemarivala se činjenica koliko je veći broj žena preduzetnica značajan za rast ekonomije.
Kroz najnovije izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, posle dugogodišnjih nastojanja i inicijativa Unije poslodavaca Srbije, majke deteta koje samostalno obavljaju delatnost,(preduzetnice), su izjednačene u svojim pravima po osnovu rada sa svim ostalim zaposlenim ženama koje su se ostvarile kao majke.
Usvojenim izmenama predviđeno je izjednačavanje statusa majki preduzetnica, budući da će one od 1. avgusta 2023. godine, ostvarivati pravo na porodiljsko odsustvo za rođenje trećeg i svakog narednog deteta u trajanju od dve godine.
Kakve su ekonomske mogućnosti za žene u Rumi?
Preduzetnice u Rumi imaju velike mogućnosti za uspeh pre svega jer:
1. Ruma nudi širok spektar industrija i sektora u kojima žene preduzetnice mogu poslovati. Ovo obuhvata poljoprivredu, prehrambenu industriju, turizam, maloprodaju, usluge, tekstilnu industriju i druge oblasti. Postoje prilike za žene da pokrenu ili prošire svoje poslovanje u različitim sektorima, u skladu sa njihovim interesovanjima i veštinama.
2. Ruma je regionalni centar sa živom privrednom aktivnošću. To otvara mogućnosti za žene preduzetnice da pronađu svoje ciljno tržište i potencijalne kupce. Lokalno stanovništvo, turisti i drugi preduzetnici predstavljaju potencijalne klijente i partnere s kojima se može uspostaviti saradnja.
3. Lokalne vlasti, institucije i organizacije često pružaju podršku i olakšice za žene preduzetnice. To može uključivati program finansijske podrške, mentorske programe, obuke, radionice i druge resurse koji pomažu ženama da ostvare svoje preduzetničke ciljeve.
4. Pristup finansijskim sredstvima može biti ključni faktor za uspeh žena preduzetnica. Krediti, grantovi, mikrofinansiranje ili fondovi za podršku preduzetnicima omogućavaju ženama da obezbede kapital za pokretanje ili unapređenje svojih poslova. Stoga je veoma važno informisati se o svim mogućnostima koje se pružaju.
5. Postoji mogućnost umrežavanja i saradnje s drugim preduzetnicama, poslovnim udruženjima i organizacijama u Rumi. Ova mreža podrške omogućava ženama da razmenjuju iskustva, ideje i resurse, stvarajući plodno okruženje za razvoj njihovih poslova.
Važno je napomenuti da iako postoji niz ekonomskih mogućnosti za žene preduzetnice u Rumi, suočavanje s izazovima kao što su nedostatak finansijskih resursa, pristup tržištima i stereotipi još uvek može biti prisutno. Međutim, kontinuirana podrška, edukacija i jačanje kapaciteta mogu pomoći u prevazilaženju ovih izazova i stvaranju održive i prosperitetne preduzetničke zajednice za žene u Rumi.
