Sombor nikada kroz svoju istoriju nije bio važan saobraćajni centar. To su uslovili odsustvo velike reke, manjak važnih puteva i močvarno zemljište koje ga je okruživalo kroz većinu istorije. Praktično, grad nastanak i prvobitni razvoj duguje upornosti vlastelinske porodice Cobor koja je razvijala svoj spahiluk do nivoa da je, nakon turske vladavine i razornih austrijsko-turskih ratova u kasnom 17. veku, Sombor predstavljao jedno od retkih preostalih naselja u celoj Bačkoj, te je logično vrlo brzo postao i administrativni centar i centar doseljavanja različitih naroda u ovu regiju. Tako krajem 17. veka u ovo mesto stižu Bunjevci i Srbi, a koju deceniju kasnije i Nemci, te se grad u svakom smislu ubrzano razvija. Sombor stiče status slobodnog kraljevskog grada 1749. godine, a od 1786. je i sedište županije.
Uprkos tome, saobraćajno zaostalost i geografska zabačenost značili su da je Sombor bio na periferiji carstva – što je bio slučaj kada je grad bio u austrijskoj carevini, ali i u otomanskoj imperiji, Jugoslaviji i najzad danas u Srbiji. Zbog toga do njega nije vodio, niti vodi, nijedan važan put ili autoput. Sve do današnjih dana, kada se to na sreću menja.
Naime, u toku je projekat izgradnje brze saobraćajnice (autoputa bez zaustavnih traka) koji povezuje celu Bačku i Banat: od rumunske granice, gde će se spajati na Temišvar i novi rumunski autoput A1 koji vodi u srce ove susedne zemlje, preko Kikinde, Bečeja i Novog Bečeja, Vrbasa, Kule i najzad Sombora, autoput “Osmeh Vojvodine” produžiće se i do graničnog prelaza Bački Breg, gde će voditi ka Baji i mađarskom autoputu A6 koji povezuje Pečuj i Budimpeštu. Izrađena je tehnička dokumentacija i očekuje se da će radovi na terenu početi uskoro, a da će novi autoput u dužini od 164 kilometra biti u funkciji već 2027. godine.
Time će se povezati ne samo Bačka i Banat, budući da je putovanje između ove dve susedne regije danas poprilična muka zbog loše infrastrukture; već i Srbija sa susednim Mađarskom i Rumunijom, a Sombor sa velikim privrednim centrima poput Novog Sada, Beograda, Budimpešte i Temišvara.
Prednosti tog projekta uključuju povećanu ekonomsku aktivnost kroz lakši transport roba, veće interesovanje investitora i nova radna mesta, povećanje turističkog prometa i uopšteni razvoj ne samo Sombora, već i cele regije Zapadne Bačke, ali i šire od toga – celog severnog i centralnog dela Vojvodine.
“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”
