Preko 50-oro dece sa Kosova i Metohije koji trenutno borave u Vrbasu, bili su u jednodnevnoj poseti Novom Sadu. Posetili su centar Grada, zgradu Pokrajinske vlade i obišli fruškogorske manastire. Mališani iz Leposavića, Leška, Sočanice i Kamenice, tokom petodnevne posete, imaju priliku da obiđu Novi Sad, Vrbas i druge gradove u Vojvodini kao i najznačajnije kulturno-istorijske institucije.
Kako je njihov današnji domaćin, potpredsednik Pokrajinske vlade Branko Ćurčić rekao, nadamo se da će klinci tokom boravka u Srpskoj Atini obogatiti svoje znanje o kulturi i istoriji Srbije, upoznati nove prijatelje i odavde poneti lepe uspomene za ceo život.
Mnogo mališana na Kosovu žive u nepovoljnim okolnostima, neka zbog toga što im se porodice iz očaja upuštaju u nebezbedne migracije, a druga zato što žive u rezidencijalnim ustanovama ili se nalaze na ulicama.
Svaka treća osoba na Kosovu živi ispod granice siromaštva, a u međuvremenu nezaposlenost dodatno raste preko 30%. Zbog socioekonomskih faktora, mnoge porodice ne mogu priuštiti svojoj deci kvalitetno obrazovanje niti slobodno vreme.
BIZNIS VESTI Newsletter
Najvažnije poslovne vesti i analize - jednom nedeljno, besplatno u vašem inbox-u.
Prema istraživanjima koja je sproveo UNICEF na Kosovu prethodnih godina, svako četvrto dete mlađe od pet godina živi u najsiromašnijim domaćinstvima. U delu koji se tiče dečijih prava navodi se da je situacija zabrinjavajuća u pogledu siromaštva u detinjstvu kao i da se deca iz manjinskih zajednica i dalje kategorišu kao deca sa najgorim položajem.
Treba napomenuti da zbog diskriminacije i marginalizacije, deca iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana spadaju među najugroženiju na Kosovu. Štaviše, neka deca sa takvom pripadnošću kao i ona koja su vraćena iz zapadnoevropskih zemalja, ne pohađaju školu i prinuđeni su da rade.
Na Kosovu na svakih 1.000 rođenih, 16 dece umre pre nego što dočekaju peti rođendan, pri čemu se 70 posto ovih smrti dogodi u prvom mesecu života, dok je taj broj gotovo dva puta veći među decom iz navedenih manjinskih zajednica.
Takođe, navodi se i da je prethodnih godina oko 8% mališana uzrasta od 2 do 17 godina imalo funkcionalne poteškoće koje se odnose na vid, sluh, hodanje, komunikacija i učenje, dok je taj procenat još veći među decom iz zajednica Roma, Aškalija i Egipćana.
Boravak u Vojvodini za decu sa Kosova i Metohije je višestruko važan. On omogućavaju deci da stvore osećaj pripadnosti, lične vrednosti i samopoštovanja. Zahvaljujući tome, deca razvijaju međusobno poverenje i poštovanje i uspostavljaju značajna prijateljstva i društvene veze.
Među njima ima onih bez roditeljskog staranja, iz višečlanih porodica ili sa bolesnim roditeljima pa je veoma važno da deca ovde ulaze u interakciju i sa odraslima koji se prema njima ophode negujuće i podržavajuće.
Kako bi se podržao društveni, kognitivni i kreativni dečiji razvoj ove dece treba organizovati što više događaja poput kampova i drugih vanškolskih aktivnosti ovog tipa tokom cele godine.
Mališani iz južne Srpske pokrajine zaslužuju jednako dobre uslove za život kao što ih imaju njihovi vršnjaci u severnoj srpskoj pokrajini.
