Razvoj medijskih sadržaja jedna je od tema koja je u fokusu Plana razvoja Grada Kikinda od 2022. do 2030. godine.
Prema trenutnoj situaciji, u gradu rade jedna lokalna televizija – TV Kikinda (nekadašnja TV Rubin), radio stanica Ami, dva štampana nedeljnika Nove Kikindske novine i Kikindske itri onlajn portala: gradski.online, tvrubin.rs i amiradio.rs.
Najstariji elektronski medij, Radio Kikinda, ugašen je 2015. godine zbog neuspele privatizacije tog javnog preduzeća, a godinu dana kasnije sa radom su prestali i TV VK i Radio VK.
Dopisnike u Kikindi ima više nacionalnih i vojvođanskih medija među kojima su: Radio televizija Vojvodine, Večernje novosti, Kurir, Informer, Alo i Danas.
- Dopisništvo RTS-a svedeno je na jednog zaposlenog (snimatelj/montažer), što za posledicu ima slabu zastupljenost Kikinde na nacionalnom javnom servisu, pa je cilj njegovo funkcionisanje vratiti na nekadašnji nivo – navedeno je.
Finansijska održivost lokalnih medija u velikoj meri zavisna je od budžetskog finansiranja zbog malog lokalnog tržišta i vrlo skromnih prihoda od oglašavanja.
- Grad Kikinda svake godine u budžetu izdvaja sredstva za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja i raspodeljuje ih na osnovu konkursa. Kvalitetno i pravovremeno informisanje u direktnoj je vezi sa ostvarivanjem razvojnog i demokratskog potencijala lokalne zajednice, kao i utemeljenjem sistema vrednosti i osećaja pripadnosti zajednici – ističe se.
Unapređivanje rada lokalnih medija podrazumeva finansijska ulaganja, kadrovska tehnička osnaživanja, profesionalna usavršavanja, prilagođavanje digitalni platformama. Potrebna je veća zastupljenost medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, kao i prisutnost medijskih formata pristupačnih osobama sa invaliditetom (znakovni jezik, Brajevo pismo.).
- Digitalno okruženje donosi veoma dinamične promene u sferi medija što utiče na način informisanja, same sadržaje, ali i interakciju sa građanima, pa je poželjno ići u korak sa njima i prepoznati nove mogućnosti – navedeno je.
Postoji dobra saradnja institucija javnog života i medijskih kuća, što jeste preduslov za promociju resursa i potencijala koje Grad Kikinda ima.
Šta su prednosti, a šta slabosti?
U okviru plana urađena je SWOT analiza, sa temom društvenog razvoja. Kada je reč o medijima, pobrojane su „snage“ i „slabosti“.
Među prve spadaju: zastupljenost i raznovrsnost medija (novine, radio, televizija, internet portali), sufinansiranje medijskih sadržaja (iz budžeta Grada, Pokrajine i Republike), raznovrsnost medija na jeziku nacionalnih manjina (novine, radio, televizija, internet portali).
U slabostima su: manjak određenih specijalizovanih medijskih sadržaja (za decu i mlade, sadržaji na jezicima manjina), nedostatak analitičkih i istraživačkih medijskih sadržaja, nedovoljna zastupljenost u nacionalnim medijima.
Analiziraju se i šanse, među kojima su: edukacija medijskih radnika, proširivanje kompetencija, unapređenje novinarskih i tehničkih, kapaciteta medija, osnivanje novih, kvalitetnih medija
Tu su i pretnje, kao što su gašenje medija, ali i pretnje i napadi na medijske radnike.
Konkurs za sufinansiranje medija
Kikinda je ove godine u februaru raspisala Konkurs za sufinansiranje medija i za tu namenu izdvojila je 30 miliona dinara. Najviši iznos je bio 23 miliona dinara po projektu, a najmanji 100.000 dinara.
Mogli su da učestvuju mediji koji su registrovani u Agenciji za privredne registre (APR) i pravna lica, odnosno preduzetnici koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja.
Inače, na ovim konkursima nemaju pravo da učestviju izdavači medija koji se finansiraju iz javnih prihoda, kao i lica koja su u prethodnom periodu dobila novac za projektno sufinansiranje, a nisu u predviđenom roku i propisanoj formi podnela narativni i finansijki izveštaj. Takođe, ni lica za koja se utvrdi da su sredstva nenamenski trošila.
Učesnici su mogli da konkurišu samo sa jednim projektom, a izdavači više medija imaju pravo da učestviju s jednim projektom za svaki medij.
Novac je odobren za 14 učesnika konkursa, dok 22 nisu ispunili uslove. Projekti kojima je dodeljen novac su: „Ruskoselski glasnik“ (Torontal mađarski obrazovni, kulturni i omladinski centar – Ruskoselski glasnik), „Kikinda kroz TV izlog“ (TV Kikinda), „Ovo je Kikinda“ (Fabrika slova – vm.rs), „Grad Kikinda – javno informisanje i kultura“ (Apaone – biznisvesti.rs), „Približimo kulturne kapacitete Kikinde stanovnicima južmog Banata“ (Open View – epancevo.rs), „Kikinda pod lupom“ (Marigoj Media Group – Kikindski), „Kikinda u srcu“ (Novosadska TV – VTV), „U žiži javnosti“ (doo Reks – Ami Naksi radio), „Kratko i jasno“ (Pallas Production), „@Kikinda“ (Gradski Online), „Vojvođansko 26“ (Arte Video Production), „Kikinda grad budućnosti“ (Alo Media System – Alo), „Kikindske razglednice“ (Magazin Dani – vojvodjanski.com) i „Život sela na pordučju lokalne samouprave grada Kikinda“ (Dnevnik – Poljoprivrednik).
“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”
