“Dan otvorenih vrata za žene preduzetnice” održan je početkom juna u Srbobranu, u organizaciji Regionalne razvojne agencije Bačka i Opštine Srbobran. Ovo je bio treći susret, koji je poslovnim ženama iz ovog kraja dao priliku da se upoznaju sa raznim dostupnim izvorima finansijske i nefinansijske podrške njihovom poslovanju.
– Dan otvorenih vrata za žene preduzetnice sprovodimo od ove godine i Srbobran je treći grad, nakon Novog Sada i Bačkog Petrovca, u kom se susrećemo i razgovaramo o raznim temama sa preduzetnicama, ali i svim ženama koje to žele da postanu u budućnosti i razmišljaju o poslu – rekla je u Marija Prokopić, savetnica za žensko preduzetništvo i savetnica za privredu u Regionalnoj razvojnoj agenciji Bačka.
Preduzetnicama u Srbobranu predstavljene su različite podrške koje njihovim biznisima mogu stići sa republičkog, pokrajinskog i lokalnog nivoa, kako finansijska tako i nefinansijska, u vidu mentoringa, obuka i konsaltinga.
– Žene su mnogo spremnije i rađe prihvataju ove vidove nefinansijske podrške, na obukama je obično veći broj žena i bolje shvataju neophodnost usavršavanja i celoživotnog učenja. Ovakvi događaji, pored edukativnog značaja, vredni su i zbog činjenice da se preduzentinice bliže upoznaju, razmene iskustva, a ponekad i sklopu neku poslovnu saradnju – rekla je Prokopićеva.
Kako je navedeno na opštinskom sajtu, podsetila je da se žensko preduzetništvo u našoj zemlji počelo promovisati tokom devedesetih godina prošlog veka, ali da je sa sobom nosilo socijalni karakter i vezivalo se za donatorske programe i pretežno izbegličku populaciju žena.
– Nakon 2000. ova oblast počinje sistematski da se reguliše i poslednjih nekoliko godina ono je u fokusu i promoviše se na višem nivou. Kada sam počinjala da se bavim ovim poslom, pre 13 godina, procenat “ženskih firmi” iznosio je oko 13%,, što je bilo relativno malo, da bi danas on iznosi između 25% i 27% – navela je.
Dodala je da se žensko preduzetništvo posebno promoviše zbog činjenice da su žene, pored mladih, najmarginalizovanija kategorija na tržištu rada i i dalje na putu zasnivanja sopstvenih biznisa žene imaju mnoge dodatne prepreke, uz sve one koje prate sve poslovne projekte i ideje.
– Pre svega to se odnosi na društveni i kulturološki aspekt, još uvek smo tradicionalno, patrijahalno društvo i pred ženama stoje veće obaveze, posebno pred onima koje imaju decu. One imaju mnogo manje vremena na raspolaganju za razvijanje sopstevnih ideja i pokretanje posla – istakla je Marija Prokopić.
Projekat “Žensko preduzetništvo”
Opština Srbobran je još 2018. godine, u okviru Sektorske strategije za mala i srednja preduzeća i preduzetnike predvidela projekat „Žensko preduzetništvo“ sa svrhom razvoja ljudskih resursa u cilju razvoja MSPP.
Navedeno je da će projekat biti realizovan sa ciljem davanja podrške jačanju kapaciteta preduzeća koje vode žene, podrške startap preduzećima koje osnivaju žene mlađe od 30 godina i starije od 50 godina.
– Dosadašnje iskustvo je pokazalo da samo obuka, pa čak ni finansijska podrška nisu dovoljni da se postane uspešna preduzetnica. Učešćem u projektu buduće preduzetnice će dobiti dodatnu edukaciju u svrhu poboljšanja njihovih preduzetničkih veština i povećanja šansi za uspeh i konkurentnost njihovih preduzeća – istaknuto je.
Privreda u Srbobranu
Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politke i politike ruralnog razvoja za 2023. godinu na teritoriji Opštine Srbobran donosi podatke koji nisu ohrabrujući.
Naime, prema stepenu privredne razvijenosti, opština Srbobran pripada grupi nedovoljno razvijenih jedinica lokalne samouprave, čiji stepen razvijenosti je u rasponu 60% – 80% republičkog proseka. Struktura privrede je takođe nepovoljna, s obzirom na visoko učešće poljoprivrede u odnosu na učešće industrije u poređenju sa Južnobačkim okrugom ili sa AP Vojvodinom.
Posledice propadanja giganta “Elan” 2009. godine odrazile su se negativno na celokupnu privredu opštine Srbobran i dovele su do visokog nivoa nezaposlenosti.
– Privredna društva i mikro, mala i srednja preduzeća u privatnom vlasništvu u opštini nisu još uvek dovoljnog kapaciteta da u značajnijoj meri apsorbuju veliki broj nezaposlenih nastao prestankom rada “Elana” – navedeno je.
Ipak, dolazi do postepenog razvitka nove industrijske proizvodnje, koji se u narednom periodu očekuje u većem obimu. U okviru industrije najzastupljenija je prehrambena, proizvodnja gumene galanterije i plastike, metalna, hemijska i tekstilna. Takođe, trgovina je dobro razvijena, a postoji i znatan broj registrovanih samostalnih firmi koje pružaju građevinske usluge.
Iako u opštini Srbobran postoji bogata tradicija zanatstva, broj zanatskih radnji iz godine u godinu opada.
Prema najnovijim podacima iz Agencije za privredne registre za 2022. godinu, ukupan broj aktivnih privrednih subjekata koji posluju na teritoriji opštine Srbobran iznosi 621, s tim što je broj preduzetnika znatno veći u odnosu na broj privrednih društava. Broj privrednih društava u 2022. godine iznosi 130.
Preduzetnička klima u opštini je ispod nivoa Republike i dalje postoji potreba za intenzivnijim podsticanjem samozapošljavanja i stvaranjem povoljne klime za razvoj preduzetništva.
Najveći broj MMSP registrovan je u delatnosti koja se bavi nekim vidom građevinskih radova, čak 15,73%, druga po zastupljenosti je trgovina na veliko i malo, potom drumski i ostali prevoz, a potom usluge restorana, hrane i pića. Sledi popravka motornih vozila, proizvodnja hrane, a zatim ostale delatnosti iz stručne, konsultantske, inovacione i tehničke oblasti.
U odnosu na privredna društva ovde je prisutan značajan broj preduzetnika u delatnosti građevinarstva, dok je broj preduzetnika u delatnosti poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, nizak iz razloga što su skoro svi preduzetnici koji se bave poljoprivredom registrovani kao poljoprivredna gazdinstva, a ne kao preduzetnici.
Dakle može se zaključiti da su delatnosti u kojima je prisutan najveći broj MMSP i privrednih društava u opštini Srbobran: trgovina na veliko i malo, drumski prevoz tereta, popravka motornih vozila, građevinarstvo, uslužne delatnosti, prerađivačka industrija, poljoprivreda, usluge smeštaja i ishrane, konsultantske, stručne, inovacione i tehničke delatnosti.
“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”
