Nedavno je u Rumi otvorena prva humanitarna prodavnica u Vojvodini. Ovaj koncept nastao je u Francuskoj sredinom 20. veka, a u našoj zemlji je postao popularan prošle godine, sa otvaranjem prvih takvih poduhvata u Leskovcu i Nišu. Naime, tada je humanitarna organizacija „Pokreni život“ koja podržava lečenje mališana koji boluju od teških bolesti, a pomaže i socijalno ugroženim porodicama, otvorila dve prodavnice kako bi sav profit uplaćivala svojim korisnicima.
Koncept humanitarne prodavnice je jednostavan: građani doniraju garderobu, igračke, kućne aparate, tehniku i druge korisne predmete, koji se zatim prodaju i zarađenim novcem se podržavaju humanitarni ciljevi. Prodavnicu u Rumi su osnovale dve lokalne humanitarke, koje svoju zajednicu čine boljom kroz volonterski i humanitarni rad već više od decenije. Cilj im je pomoć ugroženim ljudima i napuštenim životinjama, te podstiču sve sugrađane da doniraju prodavnici, ali i da kupuju u njoj.
Humanitarne prodavnice su nastale kao oblik socijalnog preduzetništva – dinamičnog pristupa rešavanju društvenih problema koji kombinuje poslovnu veštinu sa posvećenošću socijalnim i ekološkim promenama. Ovaj koncept je dobio na značaju u poslednjim godinama, naročito na zapadu, ali i u zemljama u razvoju, stoga je važno što su se pojedine lokalne zajednice u Srbiji brzo priključile ovom trendu.
Jedan od pionira socijalnog preduzetništva bio je Muhamed Junus, koji je u Bangladešu osnovao banku koja je pružala male zajmove siromašnim pojedincima, te im tako pomagala da pokrenu sopstvene poslove i prekinu ciklus siromaštva. Ovaj inovativni pristup postavio je temelje principima socijalnog preduzetništva, fokusirajući se na stvaranje trajnog društvenog uticaja. Principi socijalnog preduzetništva i danas ističu inovaciju, održivost i angažovanje lokalne zajednice.
Humanitarne radnje se pridržavaju ključnih principa socijalnog preduzetništva, uključujući socijalnu misiju, tj. korist zajednici kroz sredstva generisana prodajom doniranih dobara – naročito kroz podršku iskorenjivanju siromaštva ili zdravstvu; zatim održivost kroz produženje korisnosti i veka trajanja prodatih dobara, čime se ujedno podstiče reciklaža; kao i angažovanje zajednice, kroz volonterski rad i masovnu mobilizaciju humanih sugrađana.
Jedan od rastućih principa na kojima ovakve prodavnice posluju je i inovacija. U svetu, mnoge od njih su se prilagodile promenama u ponašanju potrošača, kroz usvajanje koncepta onlajn prodaje.
Pozitivni uticaji prodavnica humanitarnih organizacija na zajednice su mnogobrojni. Pružaju pristupačne proizvode osobama sa nižim prihodima, podržavaju lokalne humanitarne organizacije, pomažu ugroženima. Dodatno, promovišući reciklažu dobara, doprinose očuvanju životne sredine.
Ovakvi poduhvati su stoga snaga za pozitivne lokalne promene, a verujemo da će prodavnica u Rumi inspirisati građane drugih vojvođanskih gradova i opština da pokrenu slične inicijative u svojim mestima.
“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.
