U Srbiji se svakoga dana potroši 74 hiljade barela nafte. Najveći deo toga, preko 60%, utroši transportni sektor, dok je industrija drugi najveći potrošač sa 25% udela. Srbija je takođe veliki uvoznik naftnih derivata, sa oko 50 hiljada barela dnevnog uvoza, najviše iz Iraka, Rusije, Kazahstana i Norveške. Međutim, da li ste znali da naša zemlja proizvodi i sopstvenu naftu?
Gotovo trećina dnevne potrošnje, odnosno 24 hiljade barela, namiri se iz domaće proizvodnje, iz sirovine crpljene sa srpskih naftnih polja. A neka od najvažnijih naftnih polja nalaze se na području opštine Srbobran. Prva istraživanja ovog terena započela su još pedesetih godina dvadesetog veka, a prva bušotina izbušena je 1967. godine.
Iako prve bušotine nisu dale povoljne rezultate u pogledu količine nafte, domaći istraživači nisu odustali. Znali su da ceo panonski basen predstavlja geološki aktivno područje, budući da je nekada bio prekriven morem. Upravo su se milenijumske naslage morskih organizama kroz milione godina pretvorile u naftu i gas. Najzad, 1988. godine u okolini Turije je otkriveno naftno polje sa jednom od najvećih rezervi nafte u regionu. Bušotine na ovom polju su postavljene dublje nego drugde – čak na 2300 metara. Eksploatacija je započela nekoliko godina kasnije, a danas se na tom polju nalazi više od stotinu bušotina.
Do sada je sa naftnog polja u Turiji ekstrakovano skoro 3 miliona tona nafte, a procenjuje se da ukupne rezerve iznose oko 10 miliona, što je petina geološki potvrđenih rezervi nafte u Srbiji. Ovo nalazište je značajno i zbog toga što je puna ekstrakcija počela tačno kada su rezerve na naftnim poljima u Banatu počele da se smanjuju. Pored nafte, izvučeno je i preko 100 miliona kubnih metara gasa.
Naravno, ekstrakcija nafte je komplikovan zahvat i nije bez rizika. Meštani i ekološke organizacije upozoravaju na moguće negativne posledice bušenja po životnu sredinu, u smislu promena sastava zemljišta, ugrožavanja podzemnih izvora vode ili zagađenja obližnjeg Velikog Bačkog kanala.
I pored toga, naftna polja u Srbobranu predstavljaju važan izvor energenata za našu zemlju, te se eksploatacija nastavlja, uz nužan oprez. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine je prošle godine dao saglasnost na novi projekat eksploatacije gasa u okolini Srbobrana.
Ipak, treba biti svestan da rezerve nafte u Srbiji, kao uostalom i svuda u svetu, nisu neograničene. Zato se preduzimaju koraci da se smanji zavisnost od naftnih derivata – pre svega kroz promociju energetske efikasnosti, ali i investiranje u obnovljive izvore energije.
“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”
Foto: Bárdos Veronika Győr. – Transferred from the Hungarian Wikipedia., Attribution, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=5824737
