Kompanija Wabio Investment Holding SR sredinom avgusta pozvala je zainteresovane građane Nove Crnje na, kako su u pozivnom pismu naveli „lokalni konsultativni sastanak“, kako bi ih obavestila o Alter II Biogas projektu i čula njihove povratne informacije.
Naime, pomenuti projekat zapravo je biogasno postrojenje, koje će od januara 2024. godine raditi u Novoj Crnji. Proizvodiće električnu i toplotnu energiju, tečni ugljen-dioksid i tečni biometan – LBM ili LBG. Reč je prvom takvom postrojenju u širem regionu, a plan je da se izgradi ukupno dvadesetak takvih postrojenja u našoj zemlji.
– Redukcija emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG)će se postići smanjenom emisijom metana putem anaerobne digestije kravljeg stajnjaka, pileće stelje i kukuruzne slame, tako i zamenom električne energije iz nacionalne mreže električnom energijom iz obnovljivih izvora. Očekuje se da će projekat Alter Biogas II proizvoditi 7.353 MVh/godišnje obnovljive energije, koja će se isporučivati u srpsku nacionalnu mrežu. Pored toga, zamena sintetičkog đubriva će generisati dodatna smanjenja emisije GHG kao deo projektne aktivnosti – pojašnjeno je u pozivu.
Ova kompanija je u aprilu prošle godine počela gradnju postrojenja, u koje je planirano da se uloži 20 miliona evra. Tom prilikom su istakli da će na ovaj način obeležiti i „pokretanje investicionog ciklusa ulaganja u Srbiju u vrednosti od 400 mil EUR“.
– Tehnologija prerade kojom raspolaže kompanija Wabio omogućava da se od otpadnih materijale, poput stajnjaka sa farmi krava, pileće prostirke i žetvenih ostataka (kukuruzovine, slame), dobiju tri milijarde kubnih metara zelenog metana, što je dovoljno za gasnu nezavisnost zemlje – naveli su u saopštenju.
Biogasno postrojenje snage 2,4 MW nalazi se na samom ulazu u Novu Crnju iz pravca Rumunije.
– Ovo će biti verovatno najmodernije takvo postrojenje u Evropi. Mi nameravamo ne samo da proizvodimo biogas nego ćemo iz tog biogasa izdvojiti CO2 koji ćemo dodatno prečistiti i utečniti i kao takvog ćemo ponuditi tržištu. Preostali čisti, zeleni metan ćemo utečniti u zeleni prirodni gas i izvozićemo ga u zemlje Evropske unije – rekao je Duško Bošković, direktor Wabio Srbija.
Saopšteno je i da je za rad elektrane i toplane potrebno do 42.000 tona poljoprivrednih ostataka godišnje. Dobija se biogas sa udelom metana od 58% do 65%, a ugljen-dioksida 35% do 42%. Glavne primese su azot, vodonik, kiseonik i vodonik-sulfid. Očekivana godišnja proizvodnja biogasa iznosi 48,8 gigavat-sati, a đubriva sa 30% suve materije 30.000 tona.
Kako je najavljeno, ovaj sistem proizvodnje bioenergije mogao bi da obezbedi 50 miliona kilovat sati struje, što bi bilo dovoljno za snabdevanje 15.000 domaćinstava ili da se snabde 7.500 automobila gorivom za period od godinu dana.
– Period isplativosti iznosi oko četiri godine – izjavio je generalni direktor kompanije Rafael Fic.
Vladimir Brakus, predsednik Opštine Nova Crnja, rekao je prilikom otpočinjanja radova da je „izgradnja biogasnog postrojenja veliki korak za opštinu Nova Crnja, a najveći benefit imaće poljoprivrednici.“
– Žetvene ostatke koje su zaoravili ili „traćili“ sada će moći da donesu u ovu fabriku i da ostvare još neki profit – naveo je.
Sa svakog hektara poljoprivrednog polja, sa kog se u proseku može sakupiti četiri tone žetvenih ostataka koji ostaju na polju, Wabio tehnologija može da proizvede najmanje 1.200 m3 zelenog metana.
Jeftino i ekološki podobno
Proizvodnja električne energije od biomase nije samo najjeftinija u odnosu na druge kapacitete, nego je i ekološki najpodobnija.
Iz kompanije su naveli još u novembru 2022. godine da bi, kada bi se investiralo pet do šest milijardi evra u njihove biogasne elektrane, moglo izgraditi kapacitet od 800 do 1.000 MW instalisane snage za proizvodnju zelene električne energije.
– Moguće je sa srpskim inženjerima i domaćim resursima godišnje izgraditi kapacitete od oko 150 MW instalisane snage. Znači, već za oko četiri do pet godina moguće je izgraditi nedostajući kapacitet od 400 do 500 MW, računajući da je za pripremu i projektovanje potrebno oko godinu dana – dodali su.
Kada je reč o zaštiti životne sredine, naveli su da Wabio biogasne elektrane ne emituju u vazduh nikakva štetna jedinjenja, niti proizvode otpad koji treba zbrinjavati. Kao nusproizvod ostaje digestat, koji je odlično organsko đubrivo, koje se vraća na obradivo poljoprivredno zemljište. Takođe, ove biogasne elektrane ne proizvode otpadne vode, pa samim tim ne zagađuju vodotokove.
O kompaniji Wabio Investment Holding
Wabio Investment Holding je nemačka firma, sa sedištem u Minhenu i Nojkirhenu. Osnovana je 1993. godine, a „otac“ ove tehnologije je dr Johen Aurebah (Jochen Auerbach). Kasnih devedesetih pridružio mu se Rafael Fic. Tim sada ima 45+ zaposlenih, uglavnom inženjera i postdiplomaca.
– Radeći u sopstvenim laboratorijama i sa mnogim univerzitetskim partnerima u poslednjih 30+ godina, Wabio razvija biotehnološka procesna rešenja za poboljšanje efikasnosti proizvodnje biogasa. Ova visoko efikasna rešenja uzimaju u obzir sve aspekte životne sredine kako bi maksimizovali naš pozitivan uticaj na životnu sredinu – navedeno je na sajtu kompanije.
Wabio Investment Holding u Srbiji
Kompanija je u Srbiji registrovana kao društvo sa ograničenom odgovornošću – Wabio Investment Holding SR, sa sedištem u Beogradu.
Po Wabio tehnologiji u Srbiji je već izgrađeno jedno biogasno postrojenje u Vrbasu u šećerani Sunoko, a još jedno postrojenje gradi se u Jarku kod Rume. U Novoj Crnji kompanija gradi postrojenje za svoje potrebe.
Kompanija je do sada otkupila dve SPV kompanije (Special Purpose Vehicle) – jednu u Novoj Crnji i jednu u Selenči, gde je takođe u aprilu najavljena gradnja.
