U eri procvata streaming servisa serije predstavljaju neizostavan deo našeg iskustva i razumevanja sveta oko nas. Dok tehnološke inovacije kontinuirano oblikuju našu svakodnevicu, vodeći lideri prepoznaju moć umetnosti, posebno filma i serija koji nam u nekim momentima sigurno mogu pomoći da bolje razumemo sadašnjost, uključujući i uticaj 5.0 revolucije.
Iako izraz 5.0 revolucija nije opšteprihvaćen termin ili pojam, a mnoge kompanije svoju poslovnu strategiju usmeravaju ka 4.0 industriji, poslednjih godina suočavamo se sa pomakom fokusa sa ekonomske vrednosti ka širem konceptu društvene vrednosti i blagostanja. Koncept Industrije 5.0 uglavnom se fokusira na integraciju ljudi koji rade zajedno sa
robotima i Internet of Things uređajima (IoT) u automatizovanim industrijskim okruženjima budućnosti, ali njena primenljivost ide daleko izvan industrije, proširujući se na sve sektore i organizacije. Jedan od načina da se upoznate sa novim konceptom i promenite svoju poslovnu strategiju prema industriji 5.0 jeste da slušate šta vodeći lideri i mislioci o tome imaju da kažu, ali i – književnost i filmska industrija.
Filmovi i serije mogu često jesu ogledalo društva i pružaju uvid u različite aspekte naše (savremene) stvarnosti. Kroz priče, likove i teme koje obrađuju, ovi medijski formati omogućavaju da bolje sagledamo složene dinamike društva, tehnologije, politike i kulture. Na primer, serija kao što je “Black Mirror”, koja ponire duboko u implikacije tehnološkog napretka na naše društvo i pojedinca, istražuje teme poput veštačke inteligencije, virtuelne stvarnosti i društvenih medija. Tu su priče koje nas suočavaju sa moralnim dilemama i etičkim pitanjima koja proizilaze iz brze tehnološke promene, pomažući nam da razmotrimo posledice naših postupaka u svetlu 5.0 revolucije.
I dok vodeći lideri kao što je Elon Musk obožavaju Black Mirror, mnogo je ostvarenja sedme umetnosti ili popularnih streaming naslova koji su dragocen način da ostanemo informisani, inspirisani i angažovani u savremenom društvu koji se brzo menja – brzinom tehnoloških inovacija.
Uključujući sve, od veštačke inteligencije i kloniranja do gejminga i robota, evo nekih serija o naprednoj tehnologiji koje treba da dodate na svoju watch listu.
THE PERIPHERAL
The Peripheral je serija sa Amazon Prime-a, sa Chloë Grace Moretz u ulozi Flynne Fisher, mlade žene koja živi u društvu, u bliskoj budućnosti, koje je drastično promenjeno tehnološkim napretkom. Kada njenog brata kontaktira kompanija Milagros Coldiron zbog naprednog prototipa gejming slušalica, Flynne se nađe u stvarnoj opasnosti kada bude prebačena u ultrarealistični SIM svet i suoči se sa neprijateljima koji bi mogli predstavljati pretnju njenom ličnom životu.
MRS. DAVIS
Na prvi pogled, gospođica Davis može delovati prilično divlje, ali na kraju dana – zaista funkcioniše. Ova limitirana naučno-fantastična i komična serija prati monahinju, sestru Simonu, i njenog bivšeg dečka Wileyja, koji putuju širom sveta kako bi zaustavili moćnu veštačku inteligenciju, nazvanu MRS. DAVIS. Serija istražuje moći veštačke inteligencije kako unutar samog narativa, tako i na produkcione aspekte. Najzanimljivije od svega je to što su pisci zapravo koristili veštačku inteligenciju da smisle naslove za
svaku epizodu, što je rezultiralo bisernim naslovima poput “Beba sa krilima, tužni dečko sa krilima i zelena kaciga”, kao i “Odlično mesto za piće, kako biste dobili kontrolu nad svojim pićem”. Možete je gledati na Apple TV+.
DOLLHOUSE
Emitovana tokom dve sezone 2009. godine, serija prati korporaciju koja vodi tajne laboratorije nazvane – Dollhouse. Svaka kuća naseljena je Aktivima, ljudima kojima su oduzeti identiteti i izbrisana sećanja. Njih mogu da iznajme bogati klijenti, za svrhe koje variraju od izlazaka i veza, do pljački i atentata. Serija istražuje etiku oko digitalno konstruisanih identiteta i prava svesti na vlastita tela, umove i postupke, što nikada nije bilo relevantnije nego danas, u svetu evoluirajuće veštačke inteligencije. Možete je gledati na Disney + kanalu.
LOST IN SPACE
Inspirisana istoimenim ostvarenjem iz šezdesetih godina, kao i romanom iz 1812. godine, The Swiss Family Robinson, ova Netflixova serija iz 2018. godine prati porodicu svemirskih kolonista čiji brod sleti na planetu sličnu Zemlji nakon što sama Zemlja postane neprikladna za život ljudi. Najmlađe dete porodice, čudo od deteta, spašava i ponovo gradi robota s kojim formira neverovatno čvrstu vezu. Serija istražuje putovanja kroz svemir i futurističke tehnologije, ali i teme poput robotike, alternativnih goriva i održivosti.
WESTWORLD
Zasnovana na istoimenom filmu iz 1973. godine, HBO-ova serija Westworld prati goste i stanovnike tehnološki naprednog zabavnog parka. Iako je sam Westworld tematski smešten na Divlji zapad, tehnologija korišćena unutar parka definitivno je tehnologija budućnosti. Gosti šetaju i razgovaraju sa androidnim “domaćinima” koji ispunjavaju svaku njihovu fantaziju. Serija istražuje moći, ograničenja i etiku veštačke inteligencije, ali se bavi i time na koji način bi to moglo izgledati ako se previše pomeša sa ljudskim životima.
HUMANS
Ovo je serija iz 2015. godine i istražuje teme veštačke inteligencije i robotike kroz priče o Sinthovima, antropomorfnim robotima koji su napravljeni za različite svrhe, poput brige o ljudima i služenja porodicama. Kao i mnoge serije sa sličnim temama, “Humans” istražuje ideje svesti, autonomije i moći u vezi sa veštačkom inteligencijom, kada Sinthovi počinju da postaju svesni i žele da se pobune protiv uloga koje su im dodeljene u društvu.
BIOHACKERS
Nemački techno-triler, istražuje svet ilegalnih genetičkih eksperimenata kroz putovanje Mie Akerlund, studentkinje medicine na Univerzitetu u Frajburgu, koja pokušava da istraži sumnjivu smrt svog brata blizanca. Istovremeno, njen cimer, Ole, učestvuje u pristupačnijim oblicima biohakerstva kao što je ugradnja čipa za plaćanje u svoje ruke i raznih drugih praksi koje često možemo da vidimo i u našem realnom okruženju – makar na vestima. Serija je hvaljena od strane kritike zbog adresiranja realnih briga u vezi sa genetičkim inženjeringom i DIY biologijom.
MR. ROBOT
Sa Rami Malekom u ulozi inženjera sajber-bezbednosti i hakera Elliot Andersona, serija Mr. Robot istražuje svet hakera i grupu pod imenom “fsociety”, koja ima za cilj da sruši najveći konglomerat na svetu enkriptovanjem finansijskih podataka kompanije i eliminisanjem njihovih dugova. Autor Sam Esmail razvio je seriju zbog svoje fascinacije kulturom hakera i zajednicama koje je stvorila. Esmail je detaljno istraživao i konsultovao se sa stručnjacima iz oblasti kako bi se osigurao da prikaz hakera i hakera bude što verniji stvarnom životu.
ARCANE
Popularna animirana serija Arcane iz 2021. na Netflixu odvija se unutar sveta igre League of Legends i prati dve sestre, Vi i Jinx, koje se nađu u centru bitke između utopijskog, tehnološki naprednog Piltovera i siromašnog podzemlja Zauna. Veliki deo priče se vrti oko Hextech tehnologije, magične tehnologije koja omogućava korisniku da iskoristi veliku moć koja može biti razvijena u oružje ili unutar njihovih sopstvenih tela. Iako je magični aspekt tehnologije očigledno fikcija, korišćenje ove tehnologije od strane likova da unaprede svoja tela, biološke sposobnosti i životne vekove nije previše različito od određenih napredaka koje danas vidimo.
BLACK MIRROR
Kada govorimo o tehnologiji u TV serijama, teško je ne pomenuti Black Mirror. Ova antologijska serija koja je prešla sa Channel 4 na Netflix, donosi neke od najzapanjujućih priča o ljudima i društvima koja guraju tehnologiju do njenih apsolutnih granica, na bolje ili na gore. Od istraživanja proširene stvarnosti, kloniranja i simulirane stvarnosti, do interaktivne epizode u kojoj gledaoci mogu kreirati svoje sopstvene narative, Black Mirror drži publiku za svaku epizodu.
Info: ApaOne Redakcija
Foto: Black Miror
