Iranska zaplena teretnog broda u vlasništvu Izraela kojim upravlja globalna multinacionalna brodarska kompanija MSC i noćni napad na Izrael predstavljaju rizik za povećanje cene nafte i prevoza.
Zbog napada Irana na Izrael, kao čin osvete zbog izraelskog napada na ambasadu Irana u Siriji,i neizvesnosti oko daljeg razvoja događaja na Bliskom istoku, koji je proteklih šest meseci obeležen i sukobima u Gazi, na berzama u ponedeljak mogu da se očekuju pojačane turbolencije u trgovanju.
“Direktni napad Irana na Izrael je vrlo zabrinjavajuć, posebno za tržište nafte“, rekao je Džim Burkhard, vođa istraživanja sirove nafte, energije i mobilnosti u S&P Global Komoditi Insajts, za spglobal.com. S&P Global je američka organizacija koja se bavi izradom finansijskih analiza.
“Iako nafta nije predmet sukoba, mogla bi da ima veliki uticaj na tokove snabdevanja. Međutim, još je prerano da bismo to mogli sa sigurnošću da tvrdimo”, smatra Burkhard.
Smirenje ili zaoštravanje?
Još nije jasno da li će se odnosi između Izraela i Irana smiriti nakon najnovijeg napada.
Izrael će na napad odgovoriti nakon sastanka ratnog kabineta.
Iran je objavio da sada može da “smatra stvar zatvorenom”, ali i da će u slučaju osvetničkih mera Izraela sledeći iranski odgovor biti oštriji, te da SAD mora da se „drži podalje“ od sukoba.
Američki predsednik Džo Bajden je nakon napada ponovio kako su SAD predane obrani Izraela, a istovremeno je navodno poručio izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu da SAD neće učestvovati u ofanzivi na Iran.
Važan bazen
Tržišta nafte bila su nestabilna od početka sukoba u Gazi u listopadu. Zaljevske zemlje važni su proizvođači i izvoznici crnog zlata. Saudijska Arabija je daleko najveća, a zajedno čine oko četvrtinu svjetske proizvodnje.
Nakon što je Evropa odustala od ruske nafte zbog rata u Ukrajini, arapska nafta je važnija i za naše krajeve. Najveći slovenski trgovac naftnim derivatima Petrol deo pada je nadoknadio povećanjem uvoza nafte iz Saudijske Arabije.
Eventualno poskupljenje nafte ili logističke prepreke izvozu nafte iz zalivskih zemalja bile bi loše vesti za evropsku privredu koja se još uvek bori s visokom inflacijom. Cene nafte prelivaju se na druge proizvode i usluge.
Barel severnomorske nafte Brent za junsku porudžbinu trenutno košta oko 90 dolara.
Iranci zaplenili izraelski brod
Intenziviranje sukoba na Bliskom istoku takođe može da utiče na logističke tokove. Oni su poremećeni od početka sukoba u Gazi u novembru, kada su jemenski Huti počeli da napadaju teretne brodove u Crvenom moru kao znak podrške Palestini.
Promet kroz Suecki kanal, koji čini oko 12 odsto globalne trgovine, zbog toga je naglo opao. Brodovlasnici su brodove preusmeravali negde drugde, uglavnom oko Afrike, što produžava vreme i poskupljenje putovanja. Ono je produženo za 3000 nautičkih milja i oko 10 dana.
Neka slovenska preduzeća takođe su brzo osetila dugo čekanje na snabdevanje.
Iran je pre nekoliko dana zapretio i zatvaranjem Hormuškog moreuza koji povezuje Persijski i Omanski zaliv. Do 20 miliona 159-litarskih barela nafte, kao i velike količine tečnog prirodnog plina (LNG) putuje ovim kanalom svaki dan. Ovo je mesto gde glavni svetski proizvođači nafte i LNG-a s Bliskog istoka isporučuju robu u Europu i SAD.
Iranske paravojne snage juče su u blizini moreuza zaplenile kontejnerski brod MSC Aries koji je plovio pod portugalskom zastavom i pod upravom najvećeg svetskog brodara MSC. Najverovatnije je došao na radar Iranske revolucionarne garde jer je u vlasništvu Zodijak grupe izraelskog magnata Ejala Ofera.
U saopštenju, MSC je potvrdio da su se iranske vlasti “ukrcale na MSC Aries helikopterom dok je plovio kroz Hormuški moreuz”. Zatim je preusmeren u iranske vode, prema iranskoj državnoj novinskoj agenciji IRNA, koja je takođe objavila video zaplene na mreži X. Neimenovani iranski zvaničnik rekao je državnoj televiziji da je GPS broda MSC Aries bio isključen i da posada nije odgovarala na pitanja pre zaplene.
Info: Forbes Srbija
