U mioničkom selu Paštrić otvorena prva banka semena i gena „Zrno“ koja ima za cilj aktivno gajenje starih sorti voća, povrća i žitarica.
Banku semena u mioničkom kraju, bogatom starim stablima voća, posebno jabuka, krušaka i šljiva, osnovao je lokalni ekološki pokret "Okvir života" uz finansijsku podršku organizacija "ORCA" iz Beograda i Nacionalne koalicije za decentralizaciju Niša.
Plan je da se ovakve banke semena pokrenu u svakom regionu Srbije, što će istovremeno obezbediti očuvanje lokalnog biodiverziteta i veću zaradu poljoprivrednicima, jer se takvi proizvodi zbog svoje specifične arome više vrednuju na tržištu, prenosi magazin.
Ova banka se razlikuje od drugih banaka semena po tome što nije usmerena samo na sakupljanje i skladištenje semena. Stručnjaci u ovoj ustanovi konzerviraju, revitalizuju i čuvaju lokalne varijetete voća, povrća i žitarica.
"Materijal kojim u odredjenom trenutku raspolažemo dostupan je svim poljoprivrednicima mioničkog kraja, posebno onima koji su se opredelili za organsku proizvodnju. Razmena je besplatna i svaki klijent je u obavezi da nam vrati manji deo semena, a ostalo može da zadrži", rekla je koordinatorka tog projekta, biolog Ivana Petrović.
Trenutno, kako je koordinarka navela, "zaviruju u bašte" i popisuju stare sorte, a postoji i interesovanje da se banka ili biblioteka semena osnuje i u drugim regionima.
Stare sorte obezbedjuju raznovrsnost, imaju i tu prednost da su otpornije i za njihovo održavanje nisu potrebne "infuzije" u vidu velikih količina pesticida, a manja su i ulaganja za djubrenje i navodnjavanje.
BIZNIS VESTI Newsletter
Najvažnije poslovne vesti i analize - jednom nedeljno, besplatno u vašem inbox-u.
Cilj je da se umnoži materijal kojim banka raspolaže, a kako svaka poljoprivredna kultura ima svoje specifičnosti u sakupljanju, skladištenju i setvi, poljoprivrednicima je omogućeno da se medjusobno povezuju i razmenjuju znanja potrebna za njihovo uzgajanje.
Stručna podrška je neophodna, zato što poljoprivrednici mogu ponekad pogrešno procene da li neku vrstu vredi uzgajati - izjavila je koordinatorka projekta.
Ona smatra i da bi mala gazdinstva u Srbiji trebalo da gaje specifične vrste, "jer one donose bolju zaradu ne samo u poljopriverdi već i u drugim privrednim granama, kao što je turizam".
"Novi trend u turizmu su neistražene male sredine, njihova tradicija i domaći specijaliteti. Lenja pita za strance je privlačnija od industrijske čokolade i upravo to treba da im ponudimo", poručila je Petrović.
Ona je zato pozvala sve poljoprivrednike koji uzgajaju stare sorte da se jave na e-mail adresu okvirzivota@gmail.com i da se pridruže inicijativi.
U Srbiji je za ovu oblast nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a u njen razvoj aktivno su uključeni i naučni instituti, poput Institututa za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
