Svaka peta firma u Srbiji posluje u sivoj zoni

Istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni eknomski razvoj (NALED) o stavovima o sivoj ekonomiji pokazali su da više od polovine privrednika u Srbiji smatra da su uslovi poslovanja loši.

Istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni eknomski razvoj (NALED) o stavovima o sivoj ekonomiji pokazali su da više od polovine privrednika u Srbiji smatra da su uslovi poslovanja loši. Naime, svaka peta firma u Srbiji posluje u sivoj zoni. Anketirana su 252 preduzeća u periodu od 18. decembra do 24. januara, a istraživanje o stavovima privrednika je pomogla organizacija Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Tri četvrtine privrednika veruje da je obim sive ekonomije smanjen u prethodnih godinu dana. Da su uslovi poslovanje u Srbiji dobri, smatra 45% anketiranih privrednika. Njih 7% izjasnilo da se su uslovi veoma dobri, dok 14% smatra da su veoma loši. Polovina privrednika se izjasnila da su u 2018. ostvarili veće prihode nego prethodne godine. Dvostruko više privrednika nego 2017. istaklo je da su se uslovi poslovanja popravili u prethodnih godinu dana, polovina smatra da nije bilo promene, a četvrtina da su uslovi lošiji.

Siva ekonomija najzastupljenija u građevinarstvu

“Uvođenje e-uprave i e-poslovanja se i dalje navodi kao oblast u kojoj je postignut najveći napredak u 2018. godini”, rekao je na konferenciji za novinare Ivan Radak zadužen u NALED za odnose sa javnošću. Dodoa je da se građevinarstvo ističe kao oblast u kojoj je siva ekonomija najzastupljenija, što navodi svaki drugi privrednik. Siva ekonomija je u većoj meri zastupljena i u trgovini, ugostiteljstvu, kao i u advokatskim uslugama. Radak je dodao je da se visoki porezi i doprinosi na zarade ističu u prvi plan kao glavni uzrok sive ekonomije i to u znatno većoj meri u poređenju sa decembrom 2017. Slede nedostatak finansijskih sredstava i povoljnih kredita i parafiskalni nameti i nevidljive takse i naknade. Najveću štetu usled poslovanja konkurenata u sivoj zoni predstavlja obaranje cena usled nelojalne konkurencije, a u znatno manjoj meri i smanjenje prometa i otežano plasiranje proizvoda na tržištu.

Doprinosi se u mnogim slučajevima ne isplaćuju

Gotovo svi anketirani privrednici ističu da svojim zaposlenima uplaćuju pune doprinose. Ipak, preko četvrtine zaposlenih (27%) ističe da se u njihovoj delatnosti zaposlenima doprinosi isplaćuju delimično ili im se uopšte ne uplaćuju. “Svega 5% privrednika priznaje da ima manjih ili većih poteškoća sa uplatom pripadajućih poreza i doprinosa na zarade zaposlenih”, otkrio je Radak.

Novi Akcioni plan za suzbijanje sive ekonomije

Predstavnici NALED-a su naveli da je u toku izrada novog Akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije za 2019. i 2020. i očekuje se da ga Vlada Srbije usvoji do kraja marta. Činiće ga pet ciljeva, 36 mera i 132 aktivnost. “Pored primene mere na jačanju inspekcijskog nadzora i reformi Poreske uprave, posebno će se pratiti rad na primeni mera za unapređenje uslova za legalno poslovanje”, rekao je potpredsednik Saveza za fer konkurenciju Igor Lončarević.

Naglasio je da je program za suzbijanje sive ekonomije doneo najviše pomaka u reformi inspekcija kao i uvođenju poreskih olakšica za početnika u poslovanju, a veliki uspeh je bio i uvođenje elektronskih prijava sezonskih radnika: “Prema podacima Poreske uprave od početka rada portala prijavljeno je 4.500 radnika koji su bili angažovani više od 42.000 dana dok su 2017. sklopljeni ugovori sa tek 3.500 radnika”.

Na kojim merama privreda insistira?

Dodao je da su mere na kojima privreda insistira dalje smanjenje poreskog opretećenja zarada: “Potrebno je da se radi na ukidanju parafiskalnih nameta i uspostavljanju javnog elektronskog registra neporeskih nameta koji bi omogućio da građani i privreda ne moraju da plate ni jednu taksu i naknadu ukoliko ona nije zavedena u taj registar koji odobrava Ministarstvo finansija”.

Privrednici se zalažu da dalje proširenje obuhvata mere poreskog oslobođenja za preduzetnike, kao i proširenje elektronske registracije zaposlenih u poljoprivredi na oblast građevinarstva, turizma i kućnih poslova.

“Neophodno je da se u ovoj i sledećoj godini završi prelazak na sistem digitalne fiskalizacije i uvede sistem elektronskih nabavki i elektronskih faktura, kao bi se optimizovale te procedure za privredu i stimulisala bezgotovinska plaćanja”, zaključio je Lončarević.

Izvor: Euractiv / Beta

Foto: Pixabay / Life-Of-Pix

 



Prijava na newsletter

Pročitajte još: