Na svaki evro subvencija u filmsku industriju državi se vrati 4,5 evra

filmska industrija u srbiji

Vrednost filmske industrije u Srbiji tokom poslednjih pet godina se utrostručila, čemu su značajno doprineli i državni podsticaji za ovaj sektor, piše mesečnik Biznis i Finansije. Na svaki evro podsticaja, u državni budžet se vraćalo 4,57 evra, a od snimanja filmova, serija, reklama i usluga postprodukcije koristi su imale i mnoge druge delatnosti.

„Od 2018. do 2023. godine nominalna vrednost filmske industrije stalno raste. Ona nije smanjena ni tokom pandemije – tada je rast bio na nivou prethodnih godina, a po normalizaciji situacije je ubrzan. Zato je 2023. nominalna vrednost ovog sektora bila tri puta veća nego u 2018. godini“, kaže Igor Kovačević, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

On dodaje da je bruto dodatna vrednost (BDV) filmske industrije u srpskom bruto domaćem proizvodu (BDP) nešto ispod jedan odsto, ali da uporno jača.

U studiji pod nazivom „Analiza ekonomskih efekata sektora audiovizuelne produkcije i efikasnosti podsticaja za proizvodnju audiovizuelnih sadržaja u Republici Srbiji za 2020. i 2021. godinu”, Kovačević navodi da je tokom tog perioda na snimanje ovih sadržaja utrošeno 589 dana, dok je prosečan budžet po danu snimanja iznosio 54.607 evra.

Manji deo ovih sredstava čine državni podsticaji, dok ostalo predstavlja ulaganje stranih produkcijskih kuća. Novac se vraćao u budžet kroz direktne prihode koje država obezbeđuje od filmskih subjekata po osnovu poreza i doprinosa na zarade, drugih poreza i taksi, naknada za korišćenje javnih površina itd. Koristi su imale i ostale privredne grane.

Primera radi, u pomenute dve godine strane produkcije su ostvarile 14.878 noćenja u Srbiji i doprinele turizmu sa preko 1,25 miliona evra, samo kroz plaćanje smeštaja i boravišnih taksi.

Prema toj analizi, u 2016. godini uz podršku države snimljena su četiri filma i dve serije, a 2021. godine sedam filmova i dve serije.

Vrednost subvencija je rasla znatno dinamičnije, pa je 2016. za filmove izdvojeno 223,14 miliona dinara- a za serije 97,68 miliona dinara.

Podsticaji za filmove su 2021. godine dostigli vrednost od 698 miliona dinara, a za serije čak 464,57 miliona dinara.

Rast filmske industrije tokom poslednjih pet godina potvrđuje i Milica Božanić, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije (SFA): „U tom periodu u filmskoj industriji porasli su i zaposlenost, i površina studijskog prostora, i broj novih preduzeća“.

Subvencije ne bi trebale da budu jedina podrška u razvoju ove industrije, a Božanić navodi da u svetu, posebno na razvijenim tržištima poput holivudskog, film privlači mnoge finansijere iz privrede.

U Srbiji je ovaj vid saradnje još u povoju. Pored države, u finansiranju produkcija pomažu određeni privatni sponzori, ali to su još uvek pojedinačni slučajevi a ne ustaljena praksa.

Srbija ipak jeste obezbedila neke od uslova za dalji razvoj filmske industrije,  na primer predvidivost finansiranja, kažu filmski radnici. Potrebno je, međutim, poboljšati i poslovno okruženje za filmski sektor, bilo da je reč o državnoj administraciji, logistici tokom snimanja, uređivanju odnosa između mnogobrojnih aktera…

Sve to su ciljevi SFA i zato ovo udruženje prikuplja informacije od svojih članova i kanališe ih u konkretne projekte.

„Zato želimo da javna uprava pojednostavi procedure i zahteve za izdavanje saglasnosti za snimanje na javnim lokacijama. Rad na ovome i dalje traje“, dodaje direktorka SFA.

Film jeste umetnost, ali je i posao, koji je prema rečima Božanić višestruko koristan za društvo.

„Budući da oko 20 odsto novca za subvencije ide našim produkcijama, one dobijaju mogućnost da priušte bolju opremu, da rade kvalitetniju postprodukciju, da sarađuju sa velikim igračima. To domaćim filmovima i serijama obezbeđuje veću vidljivost u inostranstvu, a našoj zemlji priliku da predstavi svoje vrednosti, kulturu, tradiciju, prirodne lepote. Takođe, svaki međunarodni projekat koji je snimljen u Srbiji otvorio je mogućnost za poboljšanje slike o našoj zemlji, za privlačenje novih talenata, ali i za saradnju sa drugim državama. Osim toga, poznato je da mesta na kojima se snimaju popularni filmovi i serije privlače i veliki broj turista“.

Prema analizi Ekonomskog fakulteta, filmska industrija je 2021. direktno zapošljavala 2.894 ljudi, za 37 odsto više u odnosu na 2019. godinu.

Međutim, zbog specifičnosti ove industrije mnogo ljudi radi od projekta do projekta, pa je utvrđivanje ukupnog broja zaposlenih zahtevan posao.

Procene su da je u 2021. u toj delatnosti radilo 5.008 osoba sa punim radnim vremenom.

Info: NovaEkonomija



Prijava na newsletter

Pročitajte još: