U Srbiji, kao i većini zemalja Balkana, pitanje video nadzora još uvek nije u potpunosti jasno uređeno zakonskim propisima. Iako Zakon o zaštiti podataka ličnosti jasno definiše osnovna načela obrade ličnih podataka, video nadzor i pored toga ostaje “siva zona” u pravnom okviru. Ovo je uzrokovalo raznovrsne interpretacije i pristupe, a zakon najčešće krše upravnici zgrada i poslodavici.
Šta je zakonit video nadzor?
Video nadzor (sistem uređaja za praćenje ili snimanje slike) predstavlja obradu podataka o ličnosti kojom se u velikoj meri zadire u privatnost fizičkih lica, ali i druga prava slobode garantovana Ustavom Republike Srbije. Da bi takva obrada podataka o ličnosti bila zakonita mora da bude opravdana svrha koja mora biti jasno određena.
Legitimne svrhe uvođenja video nadzora su zaštita imovine, bezbednost stanara i zaposlenih, zaštita proizvodnje ili efikasnije vođenje organizacije zaposlenih.
Video nadzor u stambenim zgradama
Iako je postavljanje i primena video nadzora često opravdana radi bezbednosti stanara i zaštite imovine, nedostatak jasnih zakonskih smernica o srazmernosti i obimu video nadzora ostavlja prostor za zloupotrebe. Važno je naglasiti da samo uvođenje video nadzora u stambenim zgradama zahteva visok stepen konsenzusa među vlasnicima stanova, kao i jasno definisane svrhe obrade podataka. Ključni izazov s kojim se suočavaju stanari jeste balansiranje između zaštite privatnosti i potrebe za bezbednošću. Zbog ovog je pitanje pristupa snimcima iz sistema veoma važno, jer ograničavanje pristupa može u značajnoj meri doprineti zaštiti privatnosti stanara.
Video nadzor na radnom mestu – Da li je potreban pristanak zaposlenog?
Video nadzor na radnom mestu predstavlja delikatan balans između zaštite imovine i poštovanja privatnosti zaposlenih. U našem zakonu je jasno navedeno da video nadzor mora imati jasno određenu svrhu. Postavljanje kamera u hodnike ili prostorije sa opremom može se smatrati legtimnom zaštitom imovine. Međutim, video nadzor u prostorijama kao što su kancelarije zahteva dodatne opravdane razloge, na primer, efikasnije upravljanje preduzećem.
Jedno od najčešćih pitanja na ovu temu jeste: “Da li je potreban pristanak zaposlenih za sprovođenje video nadzora na radnom mestu?”
Zakonodavstvo zahteva da zaposleni budu obavešteni o video nadzoru i njegovoj svrsi, ali sam pristanak zaposlenih nije uvek neophodan ako postoji opravdana svrha za takav nadzor.
Za bolje regulisanje ove oblasti potrebno je zakonom doneti jasnije smernice kojima će se bolje definisati potrebe za sigurnošću i zaštitom privatnosti. Uzimajući u obzir brz tehnološki razvoj, pravni okvir bi trebalo redovno ažurirati kako bi se osiguralo da zakonodavstvo odgovara trenutnim izazovima i potrebama stanovnika.
