Stambeni krediti i zajmovi privredi stagniraju – kada se može očekivati pad kamata

krediti i kamatne stope

Pooštrena monetarna politika i relativno visoka osnovna kamata Narodne banke od 6,5 odsto usporila je inflaciju, ali i zaduživnaje. Istovremeno, banke ne žele da rizikuju i viškove radije čuvaju kod Centralne banke uz sigurnu zaradu.

Zahteva za novim kreditima ima, ali ne kao nekada. Međugodišnji rast kredita u martu bio je svega 1,3 odsto. Stanovništvo se dodatno zadužilo 2,7 odsto, dok su zajmovi u privredi stagnirali. Kamate su i dalje visoke, pa je, na primer, za kupovinu stanova od početka godine uzeto svega četiri milijarde dinara.

“U martu je prosečna kamata na kredite za privredu, za dinarske kredite, iznosila 8,3 odsto. U slučaju kredita stanovništva došlo je čak i do pada za otprilike 0,5 poena i iznosila je, za dinarske iznose, u proseku 12,3 odsto”, navodi zamenica direktora za Statistička istraživanja NBS Mirjana Miletić.

Banke i dalje zarađuju – i pored ograničenja marži na stambene kredite koje je na snazi od septembra.

“Profitabilnost bankama u trećini ukupne profitabilnosti od kamata obezbeđuje Narodna banka Srbije, kojoj je mandat da obezbeđuje stabilnost cena time što će višak likvidnosti da povuče repo operacijama sredom”, kaže guvernerka centralne banke Jorgovanka Tabaković.

U poslovnim bankama čekaju da prođe i vreme skupog novca. Kada počne da pojeftinjuje, smanjiće se i njihov rizik.

Blaž Brodnjak, predsednik Izvršnog odbora NLB grupacije, napominje da sve zavisi od visine inflacije.

“Ona jeste u Evropskoj uniji na stopi od dva do tri odsto, što su neki ciljni nivoi, i u tom pravcu je krenula centralna banka Švedske. Očekivanja su da je verovatnoća da će to da se to desi u junu veća od 50 posto. Očekujem dva-tri sniženja ove godine, pa da do kraja iduće godine Euribor bude od dva – dva i po posto”, kaže Brodnjak.

Tabaković: Banke treba da se fokusiraju na osonovnu deltanost

I dok banke inoviraju poslovanje, od novih usluga klijentima do novih načina za oplodnju novca, srpska guvernerka predlaže da se fokusiraju na osnovni posao.

Jorgovanka Tabaković naglašava da banke treba da se vrate kroz ono što zovemo tradicionalno finansiranje posla, stana i svega onog što je produktivno.

“Ne treba da izmišljaju razne instrumente kojima u stvari ‘za ništa dobijate nešto’. Vrlo smo oprezni kada pokušavaju da nam objasne neke nove finansijske derivate i ‘hedžing instrumente’, uglavnom, kad pozovemo te institucije na sastanak, satima ne umeju da nam objasne”, ističe guvernerka.

Ono što bankari klijentima i dalje pokušavaju da objasne jesu prednosti elektronskog bankarstva. Nude i nove usluge, poput ličnog bankara dostupnog uvek i sa svakog mesta. U proseku, u regionu zarađuju 270 evra po klijentu godišnje.

Info:RTV



Prijava na newsletter

Pročitajte još: