Pravo na godišnji odmor jedno je od osnovnih prava zaposlenih u Srbiji, a Zakon o radu jasno definiše minimum koji poslodavac mora da obezbedi. U 2025. godini, ovo pitanje i dalje privlači pažnju radnika i poslodavaca, jer od pravilnog tumačenja zavisi i zadovoljstvo zaposlenih i organizacija poslovanja.

Minimalna dužina odmora – početna osnova

Svaki zaposleni u Srbiji ima pravo na najmanje 20 radnih dana godišnjeg odmora. Ovaj broj predstavlja zakonski minimum i odnosi se na sve zaposlene bez obzira na vrstu posla ili dužinu radnog odnosa. Međutim, to ne znači da su svi radnici u istoj poziciji, jer zakon predviđa mogućnost da se broj dana odmora uveća kroz interne akte poslodavca.

Uvećanje odmora prema kriterijumima

Dužina godišnjeg odmora može zavisiti od više faktora, a najčešće su to godine radnog staža, složenost posla, uslovi rada ili stepen stručne spreme. Tako se zaposlenom sa dvadeset godina radnog iskustva ne može dodeliti isti broj dana odmora kao nekome ko je tek počeo svoju karijeru. Praksa pokazuje da mnoge kompanije u Srbiji koriste ovu mogućnost kako bi motivisale i nagradile lojalne radnike.

Kako se računa godišnji odmor?

Važna stvar koju zaposleni često zanemaruju jeste način računanja dana odmora. Radna nedelja za ovu svrhu obuhvata period od ponedeljka do petka. To znači da se vikendi, državni praznici, plaćena odsustva i bolovanja ne ubrajaju u dane godišnjeg odmora. Još jedna bitna stavka jeste situacija kada se zaposleni tokom odmora razboli – tada poslodavac mora izdati novo rešenje kako bi radnik mogao iskoristiti preostale dane odmora po povratku sa bolovanja.

Raspored i rešenja – šta je važno znati

Korišćenje godišnjeg odmora nije potpuno u rukama zaposlenog. Zakon jasno propisuje da poslodavac određuje vreme kada će radnik koristiti odmor, ali je obavezan da se prethodno konsultuje sa zaposlenim. Rešenje o korišćenju odmora mora stići najmanje 15 dana pre planiranog početka, osim ako zaposleni sam ne zatraži odmor, kada je moguće i kraće obaveštenje.

Promena termina odmora dozvoljena je samo iz poslovnih razloga i to najkasnije pet dana pre početka planiranog odmora. Rešenja mogu biti dostavljena elektronskim putem, a na zahtev zaposlenog i u papirnoj formi. Ono što je presudno jeste da postoji dokaz da je zaposleni dokument zaista primio i pročitao.

Zašto je važno poznavati svoja prava?

U praksi se često dešava da zaposleni ne obraćaju pažnju na rokove i formalnosti, pa kasnije dolazi do nesporazuma sa poslodavcem. Poznavanje zakonskih pravila o godišnjem odmoru omogućava zaposlenima da ostvare svoja prava, ali i poslodavcima da izbegnu potencijalne probleme i kazne.

Odmor je zakonsko pravo, a ne privilegija

U 2025. godini pravila o godišnjem odmoru u Srbiji jasno su definisana i predstavljaju balans između potreba zaposlenih i obaveza poslodavaca. Minimum od 20 radnih dana predstavlja samo osnovu, a pravilnici i ugovori o radu mogu doneti dodatne pogodnosti. Ključno je da obe strane poznaju svoja prava i obaveze, jer samo tako godišnji odmor može ispuniti svoju pravu svrhu – odmor, oporavak i povratak poslu sa više energije i motivacije.