Položaj žena u srpskom društvu

Prema podacima Agencije za privredne registre, žene čine jednu trećinu od ukupnog broja preduzetnika u Srbiji, tačnije 33,7%, naspram 66,3% koliko je muškaraca. Tek svaka četvrta žena je osnivač, član, zakonski zastupnik ili direktor nekog preduzeća

Prema podacima Agencije za privredne registre, žene čine jednu trećinu od ukupnog broja preduzetnika u Srbiji, tačnije 33,7%, naspram 66,3% koliko je muškaraca. Tek svaka četvrta žena je osnivač, član, zakonski zastupnik ili direktor nekog preduzeća

Unapređenje položaja žena preduzetnica bila je tema sastanka ministra privrede i predstavnica kluba Biznis na štiklama krajem januara ove godine, kada je i potpisan Memorandum o razumevanju. Time je utvrđen okvir buduće saradnje u oblastima razvoja ženskog preduzetništva i unapređenja položaja žena u privredi, a sve u okviru inicijative „Žene su zakon“, koju je pokrenuo ministar Rade Baste.

Ona se odnosi na niz konkretnih mera koje će pomoći da žene preduzetnice imaju bolji status, posebno po pitanju korišćenja trudničkog, porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta.

Kako su tom prilikom navele predstavnice kluba, važno je da žene što jednostavnije i sigurnije započnu sopstveni posao, a kasnije i da uspešno i opstanu u njemu.
Koliko je to bitno pokazuje i statistika.

Žene čine jednu trećinu od ukupnog broja preduzetnika

Prema podacima Agencije za privredne registre, žene čine jednu trećinu od ukupnog broja preduzetnika u Srbiji, tačnije 33,7%, naspram 66,3% koliko je muškaraca. Tek svaka četvrta žena je osnivač, član, zakonski zastupnik ili direktor nekog preduzeća.
Prema podacima kojima raspolaže Privredna komora Srbije, u Srbiji postoji 31% preduzeća koja su u vlasništvu žena, a 87% njih je zadovoljno jer su ušle u preduzetničke vode.

Istraživanje koje je sprovela Fondacija Ane i Vlade Divca pokazala je da žene teže dobijaju kredite i pristupaju izvorima finansiranja, manje su umrežene, prisutna je rodna segregacija u obrazovanju, teže usklađuju rad i privatni život, često nailaze na prepreke i stereotipe, zbog čega je i njihov udeo u preduzetništvu nedovoljan.

Žensko i muško preduzetništvo razlikuje se i po oblastima u kojima posluju. Zanimanja kao što su proizvodnja i prerada hrane ili ličnih usluga, najčešće kozmetičkih, rezervisana su za ženski pol, dok su muškarci dominantniji u IT-ju, građevinarstvu, mašinstvu.
Digitalna Srbija je u aprilu 2022. godine predstavili rezultate istraživanja pod nazivom „Žene u srpskom startap ekosistemu“, koje otkriva da se osnivačice startapa u Srbiji suočavaju sa brojnim dodatnim izazovima, posebno kada je reč o izvorima finansiranja, u odnosu na startape koje pokreću muškarci. Prema rezultatima istraživanja skoro polovina startapa koji su učestvovali u istraživanju (49%) uopšte nema žena u menadžmentu, a manje od četvrtine startapa muških osnivača ima žene u menadžmentu.

Kako do finansija za pokretanje posla?

Zbog svih pomenutih prepreka, država, ali i veliki broj lokalnih samouprava, kao i različiti projektni finansijeri, prepoznali su žensko preduzetništvo kao teže zapošljivu kategoriju, pa se ženama nude različiti zajmovi ili bespovratna sredstva za pokretanje sopstvenog biznisa. Tako je, na primer, u martu prošle godine Pokrajinska vlada raspisala Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava ženskom preduzetništvu.

Takođe, Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žene preduzetnice i mlade u 2022. godini u iznosu od 100 miliona dinara.
Prošle godine je i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) pripremila pakete podrške izabranim lokalnim samoupravama za unapređenje ženskog preduzetništva i povećanje zapošljavanja žena.

Na Međunarodni dan žena prošle godine žene na čelu banke EU tvrdile su da je veće investiranje u preduzetnice, u društvenom smislu i u etičkom pogledu, ispravan potez. Isto tako smatraju da preduzeća čiji su vlasnici žene ostvaruju odlične prinose.
Analiza Saveta za koordinaciju i praćenje aktivnosti u oblasti ekonomskog razvoja na teritoriji AP Vojvodine pokazala je da je važna sistemska podrška ekonomskom osnaživanju žena, jer to predstavlja značajan korak na putu emancipacije i sticanja ekonomske nezavisnosti i preduslov je za rodnu ravnopravnost, međutim primetno je da preduzetnice i dalje posluju u nedovoljno stimulativnom okruženju.

Koliko smo napredovali?

Statistika pokazuje da se situacija popravila poredeći je sa onom od deset godina ranije. Kako pokazuju podaci Infostuda, današnje preduzetnice su uglavnom fakultetski obrazovane, dok su pre 10 godina imale najčešće srednjoškolsko obrazovanje.
Udeo preduzetnica u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća krajem 2021. bio je 33% odsto i to na osnovu kriterijuma udela žene u vlasništvu od najmanje 51%, dok je deceniju ranije preduzetnica bilo samo 26% iako se tada računalo da žena koja ima i samo 1% vlasništva u firmi i upravljačku poziciju ima status preduzetnice.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić rekao je na obeležavanju Međunarodnog dana preduzetnica prošle godine da je poslednjih 15-20 godina žensko preduzetništvo prepoznato kao posebna ciljna grupa, upravo iz društvene odgovornosti kompanija, dodajući da je bankarski sektor tu da kreditnim linijama podrži one koje podržavaju žensko preduzetništvo.

Gde žene mogu da pronađu podršku?

Privredne komore Srbije u okviru Sektora preduzetništva ima Sekciju za žensko preduzetništvo, koja okuplja veliki broj preduzetnica i vlasnica malih biznisa i svaki dan sve ih je više. Sekcija je fokusirana na umrežavanje preduzetnica i uključivanje ženskih preduzeća u lance dobavljača, a poseban akcenat je na edukaciji, digitalizaciji, inovativnosti.

Udruženje poslovnih žena Srbije je najveća nacionalna organizacija žena preduzetnica. Ima vodeću ulogu u organizovanju poslovnih žena i pružanju vrhunske podrške, kao i promociji preduzetnica Srbije. Bavi se aktivnim zagovaranjem u cilju poboljšanja poslovne klime i podsticanja umrežavanja na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

Klub Biznis na štiklama osnovan je 2017. godine, sa ciljem da preduzetnice dobiju podršku, dodatnu edukaciju, ali i da im se omogući razmena iskustava sa uspešnim poslovnim ženama. Klub organizuje i poslovne konferencije “Biznis na štiklama“.
SPES je udruženje uspešnih žena iz različitih oblasti života, koje su se udružile kako bi zajedničkim radom podstakle promene. Kao osnovni cilj udruživanja odabrale su pružanje mogućnosti ženama da kroz mrežu istomišljenika unaprede svoje poslovne, privatne, umetničke i duhovne napore i potrebe.

Međunarodni dan ženskog preduzetništva

Međunarodni dan ženskog preduzetništva obeležava se svakog 19. novembra. Prvi put je obeležen 2014. godine. Ovim povodom je prošle godine direktorka Sektora za preduzetništvo Privredne komore Srbije Branislava Simanić na otvaranju konferencije “Žensko preduzetništvo – razvojne šanse Srbije” istakla da trećina preduzetnica misli da su neravnopravni uslovi za preduzetništvo žena i muškaraca, da će se raditi na popravljanju te situacije, tako da se više ne govori o ženskom i muškom nego samo o preduzetništvu.

Istakla je da će i Ministarstvo privrede raditi na poboljšanju položaja preduzetnica i da je za narednu godinu najavilo još jaču podršku preduzetnicama pod nazivom “Žene su zakon”.
Radićemo i na tome da se izjednače prava preduzetnica i ostalih žena kada je reč o porodiljskom odsustvu – naglasila je Simanićeva.





Prijava na newsletter

Pročitajte još: